Ogromna zarada filmova za najmlađe

Deca najviše vole da gledaju dugometražne crtane filmove i filmove zasnovane na popularnim knjigama, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u Americi protekle godine. Iznenađujuće je da i pored rasta broja uređaja putem kojih se filmovi mogu gledati, pai birati (poput „filmova na zahtev”), procenat dece koja idu u bioskop u poslednjih pet godina ostaoje na istom nivou, odnosno 12 odsto dece uzrasta od osam do 18 godina redovno posećuje bioskop.

U bioskop idu i devojčice i dečaci podjednako, a izgleda da dečaci koji idu u bioskop provode tamo više vremena (u proseku, 28 minuta, dnevno naspram 21 minuta koliko u ovoj aktivnosti provode devojčice).

Cilj – približiti se deci potrošačima

Tvorci popularnih dečjih filmova ne zarađuju samo od prodaje bioskopskih karata,već, za razliku od filmova namenjenih bilo kojoj drugoj starosnoj grupi publike, i od pratećih proizvoda – postera, video igrica, plišanih igračaka, šolja i čitavog niza proizvoda koji se mogu povezati sa likovima iz crtanog ili igranog filma. Od sedamdesetih godina prošlog veka, sa pojavom „Zvezdanih staza”, dolazi do toga da se veće zarade na filmovima ostvaruju van bioskopskih blagajni – američki časopis „Forbs” procenjuje da se na proizvodima povezanim sa „Zvezdanim stazama” do sada ostvario prihod od 23 milijarde dolara. Pravljenje crtanog filma „Aladin”, na primer, koštalo je oko 20 miliona dolara, dok je još dodatnih 25 miliona potrošeno na promociju pratećih proizvoda – ali su ostvarene zarade od 250 miliona upravo na pratećim proizvodima i 200 miliona na video-igrici zasnovanoj na tom crtanom filmu!  Zatim, časopis „Verajeti” (specijalizovan za filmove) iznosi podatak da je „Dizni” zaradio milijardu dolara od prodaje samo plišanih igračaka sa likovima iz crtanog „Kralj lavova”, dok je studio „Dizni/Piksar” ostvario prihod od 900 miliona dolara na proizvodima koji se zasnivaju na prvom delu crtanog „Automobili”.

Shvativši dečiju želju da kupe proizvode koji su nastali na bazi njihovih omiljenih crtaća, holivudski studiji su pokušali da iskoriste ovaj trend i u suprotnom smeru – zapravo, oni sada prvo izbace liniju proizvoda, pa tek onda naprave crtani film, koji bi služio kao 90-minutna reklama za ove proizvode – neki od primera su „Brac” film i „Transformersi”. Dakle, „kreativna industrija” nalazi kreativne načine da se približi deci potrošačima i u potpunosti iskoristi njihovu kupovnu moć. Shvatajući tako velike ekonomske potencijale ovog tržišta, nije ni čudo što su tvorci dečijih filmova spremni da plate sve više stvaranje samog filma – u maju ove godine Džejden Smit (sin Vila Smita) postao je najplaćeniji dečiji glumac kada je dobio honorar od čak tri miliona dolara za snimanje dečijeg filma „Karate Kid”.

Nasilne scene

Treba, na kraju, razmisliti i o tome da li se sve više brišu granice između dečijih filmova i filmova za odrasle. Mnogi crtani filmovi nastali u poslednjih 20 godina, suviše dugo traju da bi deca mogla da održe koncentraciju, a često se i radnja odvija prebrzo da bi deca mogla da je isprate. Osim toga, nije retkost da u crtaćima ima nasilnih scena i direktnog vređanja likova između sebe. Još jedan trend je prisutan, a to je da se deci više ne šalje precizna poruka šta je dobro, a šta zlo i koje su posledice jednog i drugog ponašanja, već se ovi pojmovi donekle relativizuju i ostavljaju deci na razmišljanje i procenu (na primer, da li je fizička lepota najvažniji atribut za procenu drugih i nečiju sreću).

---------------------------------------------

U Srbiji najgledaniji „Štrumpfovi”

Serija crtanih filmova „Šrek” neprikosnoveni je pobednik po količini zarade (nalazi se na prvom, petom, sedmom i trinaestom mestu), a predstavlja jedan od crtaća zasnovan na knjizi (slikovnica Vilijama Steiga o princezi koja se zaljubljuje u bauka). Ostale knjige koje su ostvarile najveće zarade ekranizacijom su serijalo Hariju Poteru, „Alisa u zemlji čuda”, „Letopisi Narnije: lav, veštica i ormar”, „Kako da trenirate svog zmaja”, „Čarli i fabrika čokolade”, „Noć u muzeju”, „Lepotica i zver” i „101 dalmatinac”.

U Srbiji su se, prema sajtu „Filmovanje”, na listi najgledanijih filmova u 2011. godini našla dva dečija – „Štrumpfovi” (na prvom mestu, sa ukupnim brojem gledalaca od 123.951) i „Automobili 2” (na desetom mestu, sa ukupnom gledanošću od 11.237). Ne postoje tačni podaci o tome kolike zarade ostvaruju dečiji filmovi u bioskopima u Srbiji, međutim, po rastu broja sinhronizovanih filmova iz godine u godinu, moglo bi se zaključiti da su zarade zadovoljavajuće.

------------------------------------------