Zalogaj uspomena na Savamalu

 Drveni tiganj, tanjir, varjača i niz drugih sitnica koje mogu stati u dlan skupljeno je u ram i predstavlja izgled nekadašnje, starinske kuhinje. Na polici stoje fenjer, mlin za kafu, bokal – ne koriste se, ali svedoče o tradiciji u prestonici. Na zidu crno-bele fotografije metropole iz prošlih vremena i prve žene – vozača taksija u Beogradu. Oči „bode” i o klin okačenih sto dinara – novčanica iz 1941. godine.

Ovi „ukrasi” nisu sabrani u galeriji, već u sendvičari „Savamala” podno Zelenog venca, a kuća u kojoj je smešten lokal napravljena je davne 1910. godine. Dejan Smiljanić, vlasnik, u šali kaže da gurmani  razgledanjem ovog malog prostora lakše podnose čekanje dok se hrana pripremi. A u šali ima i istine, jer se poštuje pravilo da se sendvič, pice i palačinke prave pred gostima. Nema brze hrane i zalogaja. Baš onako kako su to nekada poštovale domaćice. Na jelovniku su sendviči i palačinke sa konjskim mesom, kao i celim plodovima šumskog voća. Od začina se koristi šafran, a salate se prave po receptu baka. Domaćini ističu da se tako ovde i kroz zalogaje brižljivo neguju uspomene na duh Savamale.