Da li Berlin i Pariz „trguju" Srbijom i Crnom Gorom

Uoči sastanka Evropskog saveta 9. decembra na kojem se Srbija nada da će dobiti status kandidata, sve su opcije „u igri”: od toga da može biti odloženo donošenje ove odluke, pa do toga da zemlja dobije kandidatski status, ali ne i datum za početak pregovora.

Prema oceni našeg sagovornika bliskog Vladi Srbije „loš je tajming za donošenje ove odluke”, jer Evropska unija ima unutrašnje probleme, zbog Grčke, zbog stanja u Italiji, a u narednih nekoliko meseci spremaju se izbori u Francuskoj i u još nekoliko zemalja EU.

S druge strane, Nemci su, kako kaže, na onoj poziciji koju je njihova kancelarka Angela Merkel saopštila letos u Beogradu, a to može da se tumači na različite načine, jer ono što smo mi dobili kroz izveštaj Evropske komisije zvuči blaže.

„Kada se bude odlučivalo 9. decembra Nemačka može, ipak, da ostane pri svom stavu šta ona misli da je ispunjenje tih uslova, a ne kako je to formulisano u izveštaju EK”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da ono što se sada dešava „na terenu” može da se tumači na različite načine, da bude „upotrebljeno i zloupotrebljeno”.

Prema pozitivnom scenariju, u koji veruje naš upućeni sagovornik iz redova evropskih poslenika u Beogradu, koji se upravo vratio iz Brisela, Srbija će 9. decembra dobiti status kandidata, ali će joj za dobijanje datuma za početak pregovora, verovatno, biti ispostavljeni dodatni uslovi, recimo, početak rada suda u Kosovskoj Mitrovici.

A prema negativnom scenariju, na čiju mogućnost ukazuje naš izvor blizak briselskim diplomatskim krugovima, Nemačkoj i Francuskoj odgovaralo bi ako bi se davanje kandidatskog statusa Srbiji i određivanje datuma početka pregovora za Crnu Goru, pomerilo za nekoliko meseci, dok se glavna evropska pitanja u vezi sa krizom evra ne reše.

Na delu je „trgovina”. Francuzi traže od Nemaca da prihvate da Crna Gora dobije samo datum kada će dobiti termin za otvaranje pregovora, a Nemačka za uzvrat traži da Francuska i drugi podrže njihovu tvrdu liniju što se tiče Srbije. Nemačka, prema ovom tumačenju, želi da se ponovo obnove pregovori između Beograda i Prištine i da što je moguće u većoj meri politička retorika u Beogradu bude takva da Beograd ne polaže pravo na Kosovo. Francuski predsednik Nikola Sarkozi ne bi hteo da pre predsedničkih izbora u maju u Francuskoj bude dogovoren početak pregovora sa Crnom Gorom, jer veruje, sećajući se referenduma u Francuskoj pre nekoliko godina o proširenju, da bi to štetilo njegovim izgledima na izborima.

A povodom namere grupe poslanika Hrišćansko demokratske unije (CDU) da iniciraju usvajanje rezolucije u kojoj će biti izneto zalaganje da treba početi pregovore sa Crnom Gorom, on naglašava da parlamentarna rezolucija ne obavezuje vladu, iako je teško pretpostaviti da će vlada reći da je baš briga za ono što je izglasano u parlamentu.

Jedan stručnjak za evropske poslove tvrdi da na delu nije nikakav „diplomatski rat” najuticajnijih u EU oko Srbije. Između ove dve velike zemlje EU bilo je „samo jedno malo ubeđivanje u vezi sa Srbijom i Crnom Gorom, iz čega je proizašla zajednička pozicija. Ta pozicija je oličena u nezvaničnom papiru, „non pejper” (o kojem je „Politika” pisala prethodnih dana), kojeg se sada drže.

Prenoseći iz Haga da Srbija može da računa na punu podršku Holandije u evropskim integracijama i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, nakon susreta sa holandskim ministrom inostranih poslova Urijem Rozentalom, upozorio je da to ne znači da Srbija, o čijoj kandidaturi treba da odluči Evropski savet, može bezuslovno da računa na povoljan ishod. „Uslov koji treba ispuniti je poznat, a to je nastavak tehničkog dijaloga sa Prištinom”, rekao je on.

Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin veruje da u trenutku kada se cela EU, na svim nivoima bavi prvenstveno unutrašnjim problemom finansijske krize, Srbija i Crna Gora imaju jedinstvenu priliku da bez pritiska urade ono što je potrebno, da „šokiraju” evropske institucije i države članice i dobiju ono što traže. Komentarišući spekulacije o nezvaničnom zahtevu Nemačke i Francuske da se dalji napredak Srbije i Crne Gore odloži, Kacin je rekao da svaka od zemalja koje imaju evropske aspiracije može pozitivno da iznenadi i ubedi nemačku kancelarku i francuskog predsednika da neće opteretiti njihove države niti evropsku budućnost.