Kosmet nije Pridnjestrovlje

Ruska ambasada u Beogradu primila je zahtev grupe od 21.733 Srbina sa Kosova i Metohije koji traže državljanstvo Ruske Federacije. Ovaj zahtev Srba koji žive na Kosmetu, ili su raseljeni u centralnu Srbiju, prosleđen je u Moskvu i on se sada razmatra, potvrdila je za „Politiku” Svetlana Ševčenko, sekretar za štampu Ambasade Ruske Federacije u Beogradu. Dok u Odboru srpsko-ruskog jedinstva, koji prikuplja potpise na terenu, tvrde da je reč o inicijativi koja treba da poveća bezbednost srpskog stanovništva u južnoj pokrajini, pojedini analitičari u Moskvi u ovom koraku vide pre svega pokušaj pritiska na zvanični Beograd.

U Odboru srpsko-ruskog jedinstvakažu da su njihovi volonteri svakodnevno na terenu i da će izjašnjavanje za pripadnost ruskoj naciji i državi trajati sve do kraja godine, objašnjava za naš list član Odbora Jovan Glamočanin. Kako tvrdi, već je prikupljeno više od 30.000 potpisa Srba „koji bi sa dvojnim državljanstvom dobili zaštitu moćne ruske države da ostanu u svojim selima i gradovima”.

Da Srbija ima sa Rusijom sporazum o dvojnom državljanstvu ukazao je i ministar policije Ivica Dačić za Radio slobodna Evropa. On ne veruje da će Srbi dobiti rusko državljanstvo i smatra celu akciju „političko-simboličkim gestom”.

– Srbima preti progon ili nestajanje, a Priština pored sve dosadašnje tiranije sprovodi nasilno arbanašenje našeg naroda.Osnovali smo odborkako bi se organizovalo i sinhronizovalo prikupljanje ličnih podataka i potpisi svih Srba koji žele rusko državljanstvo. Molbu smo uputili Federalnoj skupštini Ruske Federacije, patrijarhu moskovskom i cele Rusije, predsedniku Rusije i predsedniku vlade RF – navodi Glamočanin, koji je potpredsednik Međunarodne akademije duhovne nauke, sa sedištem na Krimu, i dodaje da im odgovor iz Moskve za sada nije stigao.

Sa druge strane, šef Spoljnopolitičke redakcije uticajnog moskovskog dnevnog lista „Komersant” Genadij Sisojev ocenjuje za „Politiku” da je ova inicijativa teško ostvariva sa pravnog stanovišta.

– Kao prvo, Državna duma kojoj su se obratili kosovski Srbi, nije institucija koja se u Rusiji bavi pitanjima državljanstva. Ona može samo da podrži ili ne podrži takvu odluku. Druga stvar je što u poslednjih deset godina nije bilo masovnog uzimanja ruskog državljanstva. Bilo je po nekoliko stotina ili hiljada iz bivših sovjetskih republika, pre svega iz Kazahstana ili Tadžikistana.

Prema mišljenju Sisojeva situacija sa Srbima sa Kosova i Metohije može se uporediti sa slučajevima Pridnjestrovlja, Abhazije ili Južne Osetije, pošto u ovim entitetima veliki broj građana ima dvojno rusko državljanstvo:

– Pridnjestrovlje se formalno, kada je o Rusiji reč, smatra delom Moldavije. Abhaziju i Južnu Osetiju Moskva posle 2008. godine priznaje kao nezavisne države, ali su tamošnji žitelji rusko državljanstvo uzimali pre ovog datuma. Najvažnije od svega jeste to što je u svim ovim slučajevima reč o bivšim građanima SSSR-a. Iz svih ostalih zemalja, koje nisu bivše sovjetske republike, taj broj je daleko manji i iznosi oko 50 ljudi godišnje. Zato smatram da je brojka od 21.733 praktično nerealna za prijem u rusko državljanstvo.

Sisojev tvrdi da je reč isključivo o političkom koraku kosovskih Srba i želji da postave vlasti u Beogradu u nezgodan položaj, da pokažu kako Beograd nije u stanju da osigura njihovu bezbednost, pa su zato prinuđeni da se obrate Rusiji.

– Polazim od toga da kosovska tema nije prioritetna za Rusiju. Ruska pozicija u vezi sa Kosovom bila je, i sada je, da je spremna da podrži ono što je interes zvaničnog Beograda. Ovaj stav Rusija zastupa u poslednje tri godine i ne vidim da se u toj poziciji nešto menja sa ruske strane kada je o Kosovu reč. Glavni partner Rusije je zvanični Beograd i tu nema nikakvih promena. Ako je ova inicijativa Srba sa Kosova pokušaj da se izvrši neki pritisak u tom smislu, verujem da neće imati uspeha – objašnjava Sisojev.

-----------------------------------------------------------

Zjuganov podržao inicijativu

Od ruskih političara za sada se oglasio jedino lider komunista Genadij Zjuganov pozvavši državno rukovodstvo da odobri državljanstvo kosovskim Srbima koji su to tražili. „Smatram da se sa velikom pažnjom treba odnositi prema molbi više od 20.000 kosovskih Srba koji mole da im se da državljanstvo Rusije, bojeći se za sopstvenu bezbednost”, obrazložio je Zjuganov zašto će poslanička grupa KPRF (Komunistička partija Ruske Federacije) podržati zahtev Srba ako bude iznet na sednicu Državne dume. Podsećajući da Rusija nije priznala nezavisnost Kosova, Zjuganov je naveo da su Srbi na Kosovu izloženi nasilju i diskriminaciji: „Srbi su nam bliski po jeziku, duhu i kulturi, i ako žele da postanu državljani naše države, treba da im pružimo ruku i podržimo njihova stremljenja”.

B. Bilbija

B. Radomirović