Rogozin nudi preseljenje, Srbi odbijaju

Zahtev više od 20.000 kosmetskih Srba koji su se obratili Rusiji za prijem u dvojno državljanstvo, do juče nije zvanično stigao u Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta, javlja agencija Itar-tas i dodaje da se zahtev sada razmatra u ruskom MIP-u. Pojedini ruski mediji spekulisali su da je juče trebalo parlamentarcima da bude dostavljen ovaj zahtev, ali potvrde ove vesti nije bilo. Kako je izjavio prvi sekretar ruske ambasade u Beogradu Oleg Buldakov, zahtev Srba je „preveden na ruski jezik i predat na proučavanje MIP-u Rusije i drugim adresama”, posle čega će tražiocima državljanstva biti dostavljen zvaničan odgovor.

U Odboru za ustavno zakonodavstvo Državne dume sumnjaju u mogućnost pozitivnog odgovora ruskih parlamentaraca. „Perspektive ovog zahteva nisu velike, ali njegovom razmatranju treba pristupiti veoma balansirano”, izjavili su neimenovani članovi ovog odbora portalu „Ruski obozrevatelj”, ne precizirajući, ipak, da li je u ovo radno telo stigao zvaničan dokument iz MIP-a.

U međuvremenu, na ovu temu oglasila se većina parlamentarnih ruskih stranaka i vodećih medija. U njihovim komentarima preovlađuje stav da „braći Srbima” treba pomoći, ali iskazuje se i zabrinutost da bi to moglo da dovede do pogoršanja odnosa ne samo sa Zapadom, već i sa Beogradom, jer bi moglo da se tumači kao mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Takođe, ocenjuje se da bi izlaženje u susret ovom zahtevu podrazumevalo i promenu važećeg zakonodavstva, po kome se rusko državljanstvo može izdavati državljanima bivšeg SSSR-a, što Srbi sa Kosmeta nisu.

Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije pri NATO-u i jedan od najcitiranijih ruskih zvaničnika, rekao je juče da vlasti ove zemlje treba „s pažnjom da se odnose prema zahtevu kosovskih Srba”. Rogozin, u izjavi agenciji RIA novosti, založio se da Moskva Srbima ponudi ne samo dvojno državljanstvo, već i pravo da se nasele u Rusiji, ako se utvrdi da oni to žele. Rogozin je zatražio da ovim Srbima bude omogućeno da se nasele u Rusiji na osnovu repatrijacije, kao da su državljani bivšeg SSSR-a.

– Rusija je danas poslednja nada za ljude koji su zatočeni u kosovsko-albanskom zatvoru. Imamo toliko napuštenih sela, gradova, toliko teritorije koju treba osvojiti. Pa zar ne možemo sebi da dozvolimo da prihvatimo 20.000 ljudi, da im damo državljanstvo i uključimo ne u program imigracije, već upravo repatrijacije, da posmatramo kosovske Srbe kao našu braću i vratimo ih ovamo. Odluka o ovom pitanju pomoći će Rusima i drugim narodima Evroazije da shvatimo da ipak nešto vredimo, čim nas drugi zovu u pomoć – rekao je juče Rogozin na okruglom stolu u dumi, posvećenom evroazijskim integracijama.

Ljubov Slisko, potpredsednica ruske dume iz Jedinstvene Rusije Vladimira Putina, rekla je da zahtev kosmetskih Srba „predstavlja slučaj bez presedana u istoriji 20. i 21. veka, ali ga treba razmotriti sa najvećom pažnjom”.

– Ako bih ja o tome sama odlučivala, naložila bih Ministarstvu inostranih poslova da detaljno razradi ovo pitanje. Moguće je da u ovom slučaju treba ponuditi rusko državljanstvo – ukazala je Slisko.

Šefica Centra za proučavanje balkanske krize Ruske akademije nauka Jelena Guskova smatra da je po sredi očajnički pokušaj Srba da izvrše pritisak na Beograd koji, kako kaže, ne čini gotovo ništa da ih zaštiti. Oprezniji u ocenama bio je potpredsednik dumskog Odbora za spoljnu politiku Andrej Klimov, koji je za „Komersant” naglasio da „Srbi jesu bratski narod, ali je pitanje koliko je izvodljivo da njihov zahtev razmatra Državna duma”. Ruski mediji ističu da bi u slučaju da Srbima bude odobren upis u državljanstvo tada Moskva preuzela na sebe brigu o njihovoj bezbednosti i interesima, a da bi svaki sukob Srba i NATO-a na kosovskim barikadama uvlačio Rusiju u konflikt sa zapadnom alijansom.

Iako je Rogozin rešenje za izbegavanje sukoba sa NATO-om pronašao u fizičkom preseljenju Srba na teritoriju Rusije, Zlatibor Đorđević, predstavnik „Stare Srbije”, jednog od udruženja koje prikuplja potpise za dobijanje ruskog državljanstva, odbija takvu mogućnost.

– Mi tražimo dvojno državljanstvo. Što se tiče preseljenja, bolje je da nam Rusija pomogne da ostanemo na svojim ognjištima. Jer ako nam ne pomogne, mi ćemo biti proterani – rekao je Đorđević za RIA novosti.

„Politika” ni juče nije dobila odgovore iz Državne dume i MIP-a Rusije, kojima smo u ponedeljak postavili pitanja o zahtevu Srba sa Kosmeta.

B. Bilbija

-----------------------------------------------------------

Rada Trajković: Potpuna glupost

– Činjenica je da su opstanak i prava Srba na Kosovu i Metohiji drastično ugroženi. Ali gotovo sve što je dolazilo sa severa Kosova predstavlja se javnosti veoma ozbiljno i oni su počeli o sebi da razmišljaju na nerealan način, kao da su oni faktor veći i od države. Daju sebi za pravo da se mešaju i u velika svetska pitanja, da prizivaju hladni rat između NATO i Rusije. Ideja da uzmu rusko državljanstvo za mene je potpuna glupost. Uprkos svim problemima koje imam, ja sam pre svega Srpkinja. Ne želim da se odričem svog državljanstva i za mene je to duboko antipatriotska poruka – kaže Rada Trajković, poslanik Jedinstvene srpske liste u parlamentu Kosova.