Lekovita i magična

SOKOBANjA – Kada se letos obreo u vodenici Grudonjaca na sokobanjskoj rečici Gradašnici, nedaleko od centra banjskog naselja, reporter engleskog "Gardijana" bio je oduševljen "dražima neupakovane autentičnosti". Opisao je slikovito i nadahnuto kako ga je tamošnji neobičan vodeničar Golub oduševio autentičnom seljačkom gozbom. Na trpezi su se našli izvrstan domaći hleb i sir, razne stare đakonije, a zatim je sve zaliveno bozom, "čudnim pićem koje se pravi od kukuruznog brašna".

Bio je to tek početak izgradnje svojevrsnog etno-kutka "Grudonjske vodenice", koji će, uz pomoć našeg ministarstva za turizam i CHF-a, tek značajnije obogatiti turističku ponudu Sokobanje. Zvanični autori ovog projekta su Sokobanjčani Ljubinko Milenković i Suzana Đokić. Na samo jedan kilometar od centra Sokobanje ljubitelji starina moći će da uživaju u prastarim jelima ali i u poselima, kamernoj muzici i pričama iz davnina sa magijskim obredima iz ovog kraja. Neobični vodeničar Golub u stvari je Golub Radovanović, penzionisani dugogodišnji poslenik sokobanjske kulture i amater etnolog čijim temeljnim istraživanjima ovdašnje prošlosti profesionalni etnolozi pridaju veliki značaj. Hvale i njegovu knjigu "Magijska šaputanja" koja je sačinjena od verodostojnih slikovitih zapisa o staricama bajalicama i njihovim basnama i činjenjima u selima ispod Ozrena, Rtnja i Device.

Poslao ga knjaz

Ove žene odavno imaju veliko poverenje u Goluba i on će ih dovoditi u ovaj kutak. Bajalice, vidarice i vremešne čudotvorke biće na usluzi svima koji požele da se oslobode vilinskih čini, straha i nespokojstva. Videće posetioci i film o tim neobičnim ženama i kako one leče, kao nekada davno, od sekavice (glavobolje), crvenog vetra, uroka, izdata... Na uvidu će im biti i predmeti koji se u magiji ovog kraja i danas koriste.

Ko šta voli nek’ izvoli. Lekovitu vodu, prastare đakonije ili magične čini i priče iz davnina. U sastavu etno-kutka je, pored pomenute vodenice i još nekoliko drugih kamenih odaja, a tu je i mali kameni improvizovani amfiteatar u bregu. Završena je tek prva faza projekta. Turističkoj nameni "privedena" je jedna od dve vodenice, a stara štala adaptirana je u etno-kuhinju. U ostalim kamenim zdanjima koja će biti "doterana" iduće godine biće smeštene radionice starih zanata. Biće svega i svačega iz zanimljive prošlosti sokobanjskog područja i iz istorije ovdašnjeg turizma.

Upravo iduće godine biće obeležena 170. godišnjica zdravstvenog turizma u Sokobanji, u znak sećanja na 1837. godinu, kada je ovde stigao prvi gost sa zvaničnim uputom – na lečenje i oporavak iz kneževe kancelarije u Kragujevcu, po nalogu knjaza Miloša, tada je ovde stigao jedan njegov bolešljivi oficir.

Od tada do naših dana Sokobanju su posećivali mnogi znameniti Srbi i stranci. Najpre je hajduk Veljko prvi put oslobodio ovu banju od Turaka 1809. godine, a zatim su ovde leka nalazili i knjaz Miloš, mitropolit Mihailo i naši pisci Stevan Sremac, Branislav Nušić, Ivo Andrić, Meša Selimović, Isidora Sekulić. Dolazili su i general Markos, karikaturista Pjer Križanić, prvi srpski urbanista Emilijan Josimović, tvorac prvog urbanističkog plana Beograda iz Sokobanje.

U spomen Petkani i Emilijanu

Znamenitosti je ovde na pretek. Zanimljiva kazivanja o njima i znamenitim ljudima ovog područja zabeležena su u "Sokobanjskom spomenaru" kome je pre više od 10 godina najviše doprineo upravo Golub Radovanović, najradoznaliji od svih Sokobanjčana. Bio je godinama i komunalni rukovodilac, ali je najviše, ipak, istraživao prošlost.

– Kutak koji sada preuređujemo pripadao je familiji Grudonjaca iz Resnika, čiji sam i ja potomak – kaže hroničar Golub. – Ovde je bila naša vodenica sa štalom i ja sada predstavljam desetoricu naslednika ovog imanja. Sve zgrade i još dva hektara zemlje preci mojih Grudonjaca, sadašnjih Radovanovića, kupili su od Turaka 1833. godine, za dva para volova. U to vreme Turci su bezglavo napuštali ove krajeve.

Na ulazu u kameno dvorište sa kamenim zdanjima je i crkvica Ognjene Marije iz srednjeg veka a u njenoj porti je i spomenik sa očuvanim slovima na crkveno-slovenskom jeziku, jedini takav još očuvan na celom području istočne Srbije. Posvećen je izvesnoj popadiji Petkani.

A nedaleko, samo koju stotinu metara je i obnovljeni spomenik pomenutom Emilijanu Josimoviću. Taj spomenik bio je porušen zato što niko 50 godina nije plaćao grobarinu pa je Golub Radovanović saznavši za to pokrenuo akciju i obnovio spomenik našem velikanu.

I priča o ovim spomenicima biće zanimljiva turistima. Golub vodeničar je baš pravi pripovedač. Usput, dok priča, on će u ulozi vodeničara gostima spravljati cicvaru, velmuž, kačamak, kravajčiće sa majčinom dušicom, bozu. Pomagaće mu u tome i ovdašnje vremešne i vične Sokobanjčanke.