Grickanje budućnosti

Od skupštinskih izbora prošlo je više od tri meseca. Poslednji zakonski rok za formiranje nove vlade je 14. maj. Ako dotle niko ne vidi "dim" iz vladine palate u Nemanjinoj 11 – eto novih izbora.
A dotle?
Još malo strpljenja. Na to nas pozivaju, skoro svakog dana, (na)učeni partijski portparoli stranaka u koalicionoj igri, nudeći nam po koju političku umirujuću izjavu.
Da se još malo strpimo, jer život i bez vlade, skupštinskih tela, budžeta… ipak, nije stao.

Privreda  funkcioniše, a inflacija, uprkos svemu, ne pokazuje vidljivije znake "nervoze". To što centralna banka ne zna s kakvom fiskalnom politikom mora da računa i kako da upravlja novčanom i kreditnom politikom… Bože moj, ne može se baš sve znati do tančina. Život je čudo, a bavljenje politikom – nebeski izazov.

Ceh ionako plaćaju privreda i njeni građani skupljim novcem nego što bi morao da bude. Da li će, na kraju, i država posegnuti za svojim parma, ne bi li podmirila eventualni gubitak svoje centralne banke zbog prevelikih izdataka trenutne antiinflacione politike, ostaje da se vidi. Industrijska proizvodnja i ukupna privredna aktivnost još su u skladu s nekakvim očekivanjima i u prihvatljivim okvirima. Koga se još tiče – dokle? Važno je da ide.

Poslednji podaci govore da prvi meseci ove godine, sa sadašnjom "politehničkom vladom", protiču i bez osetnijih potresa u sektoru stranih investicija. Čak su, tvrde stručnjaci, porasla i portfolio ulaganja. Za brigu nije ni loš posao sa rumunskim "Kuprumom" o prodaji Bora. Sve ide u rok službe.

Naoko sve ide uhodanim stazama. Nema razloga za brigu. Eto, čini se, i mi smo zakoračili u nekakvo stabilno društvo koje može da funkcioniše i bez vlade.

Ali, u celoj ovoj priči, a takvih upozorenja je sve više iz sveta ekonomije i privređivanja, uprkos sve jačim dozama partijskih "bensedina", da se naslutiti da problem nije u proteklom, već u budućem vremenu.

U pitanju je naša perspektiva, jer ovo opasno grickanje budućnosti može nam se, kolektivno, osvetiti. Takođe u budućnosti, ali – veoma bliskoj. Pogotovo ako umesto nove vlade, svejedno s kojim rokom trajanja, dobijemo nove, jesenje, izbore.

Ekonomisti, pogotovo oni koji na stvarnost ne gledaju kroz partijske naočare, već nedeljama upozoravaju da je zbog nedopustive sporosti u postizbornim dogovorima i izostanka osnovnih elemenata ekonomske politike, već izgubljena ova i dosta okrnjena iduća poslovna godina. Bez reformskih zakona i nastavka započete transformacije državnih i preostalih društvenih preduzeća preti nam ozbiljan zastoj u približavanju Evropi. Ali, ko će još o njoj.

Cenu protraćenog vremena u jalovim dogovorima o svim imenima u budućem kadrovskom karuselu, bar za sada, niko ne može da izračuna. Ponajmanje u dolarima ili evrima. Bez obzira na to, vremena za inaćenje mora da bude. Pa nek košta koliko – košta.