Najbolje (ne)prijateljice

"Dakle, stvarno, šta li je našao na njoj", frknula je iskvarcovana brineta koja je iz separea jednog novobeogradskog splava posmatrala bezbrižnu, osunčanu i nasmejanu lepoticu kako se "ukrcava" na palubu sa mladim japijem, čije se prezime piše sa nekoliko nula.
"Čula sam da je ponavljala prvi razred u pravno-birotehničkoj školi", prezrivo je dobacila njena prijateljica, dok je srkutala prvu popodnevnu kafu i listala svoj omiljeni trač-magazin.
Kada bismo ubacivali po jedan dinar u kasicu-prasicu nacionalne štedionice svaki put kada bi do naših ušiju došao ovakav dijalog verovatno bismo do sada otplatili spoljni dug Srbije preko Master karda. Zlobne primedbe na račun drugih pripadnica nežnijeg pola čest su kolorit ženske komunikacije, a kada grof de Valmont, antijunak filma "Opasne veze" komentariše "Kada jedna žena gađa u srce drugoj – uvek pogađa cilj", on aludira na činjenicu da je prečica kojom se ekspresno stiže do toga cilja – komentarisanje fizičkog izgleda.

Iako se žene ljute kada ih muškarci procenjuju na osnovu izgleda, nimalo se ne ustežu da komentarisanjem fizičkih performansi ponižavaju svoje suparnice. I dok muškarci žensku populaciju dele na "dobre ribe" i – one druge, žene će preciznije od svakog laboratorijskog mikroskopa analizirati svaku boru i proširenu poru i svaki kilogram više na strukovima i kukovima svojih poznanica, prijateljica, neprijateljica i slučajnih prolaznica, a njihova "odokativna" analiza kvaliteta celulita i kvantiteta strija na bokovima drugih žena može da konkuriše naučnim studijama iz oblasti estetske hirurgije.  

Među brojne primere ženske nesolidarnosti spada i beskrupulozna kompetitivnost. Koliko ste puta samo čule rečenicu – mene moj muž obožava više nego nju njen, moja kuća je besprekorno čista čak i iza radijatora, a moja deca briljiraju u svim školskim predmetima! Neprijateljstva i etničko-teritorijalni sukobi između svekrva i snaja prešli su u legende. Rivalstva među sestrama vidljiva su u najranijem detinjstvu. Svi znamo žene koje za svoje lepe, uspešne i ambiciozne koleginice i poznanice tvrde da su privatno sigurno nesretne jer nemaju partnera.

Koliko puta ste bili svedoci ženskih komentara da je neka žena "sama kriva što je muž vara ili zlostavlja" a u elaboraciji ove teze koriste argumente tipa – šeta po kući sa izraslom kosom i u rastegljenoj trenerci i zvoca bez prestanka, koji se obično "krunišu" nekim ultramalicioznim zaključkom: ako ne odlazi od njega, onda joj šamari i švaleracija sigurno prijaju!

Iako pripadnice ženskog pola, uz psihologiju i anatomiju, međusobno dele i mnogo bolnih emotivnih iskustava sa pripadnicima muškog pola, u koje najčešće spada i – prevara, žene koje ljubavni trougao posmatraju sa strane, imaju puno razumevanje za muškarca koji vara partnerku, a malo ili gotovo nimalo za ženu kojoj je neveran.

Zašto su žene onda sklone razumevanju i pravdanju muških neverstava?