Španija bira vodonošu

Na tržištima vlada neopisiva nervoza, troškovi zaduživanja porasli su na najviši nivo otkako je evro zamenio pezetu, stopa nezaposlenosti je 22 odsto, a prosvetni radnici, roditelji, učenici i studenti okupirali su trgove i ulice Madrida. I pored svega toga,sutrašnji izbori lišeni su svake neizvesnosti i dočekuju se sa stoičkom rezigniranošću.

Ko god da pobedi, neće držati kormilo Španije u svojim rukama. Angela Merkel, ili neko na njenom mestu, svakako neko ko govori nemački, a ne španski, vladaće umesto izabranog. Španija bira samo vodonošu, a ne generala, kako je to u jučerašnjem komentaru izneo lucidni Injaki Gabilondo, koji tvrdi da su „jadni birači” potpuno svesni da se „teorija demokratskog relativiteta” upravo primenjuje u španskoj praksi, kao uostalom i u drugim zemljama evrozone.

Glas Gabilonda na Iberijskom poluostrvu sluša se sa posebnim uvažavanjem, ali sa njim se slažu i domaći i strani komentatori. Jednoglasni su u oceni da su Brisel, Evropska centralna banka i Merkelova – generali kojima izbori ne mogu ništa.

Izvesno je, kako potvrđuju ispitivanja, da će u nedelju najviše glasova dobiti sada opoziciona Narodna partija desnog centra, i da će sledeći premijer biti Marjano Rahoj, lider ove stranke. Sada vladajući socijalisti, sa Alfredom Peresom Rubalkabom na čelu, aktuelnim ministrom unutrašnjih poslova, unapred su svesni da će biti poraženi. Napor se u završnoj kampanji ulaže samo da socijalisti ne dožive najveći debakl otkako je posle smrti Franka uspostavljena demokratija.

Aktuelni premijer Hose Luis Sapatero povlači se iz politike. Posle dva mandata, nema volje da se u ovim uslovima utrkuje za treći. Možda se neki još sećaju da je to upravo čovek koji je svojevremeno odlučio da se po cenu zaoštrenih odnosa sa SAD španski vojnici povuku iz rata u Iraku. Tada su mu mnogi čestitali na hrabroj odluci da se usprotivi besmislenom ratu i sačuva živote svojih zemljaka. Današnjica ne traži više takve junake.

Sutrašnji pobednik ne trudi se da detaljnije objasni svoj program. Naprotiv, kako to primećuju svi učesnici u sutrašnjim izborima, on ga vešto skriva. Cinizam ovog „demokratski relativnog procesa” potpun je. Rahoj svoj program ljubomorno čuva u glavi i ne iznosi ga u javnost.

Umesto neminovnog rezanja i stezanja kaiša, govori o „stabilnosti i reformama”. Umesto novih odricanja, naglašava „prioritet obaveza prema Briselu”. Ne pominje nova otpuštanja, a i kako bi kad Španija sa pet miliona nezaposlenih drži neslavni rekord. Radije najavljuje „reviziju troškova”.

I dok iz časa u čas narasta masa nezadovoljnika zbog uskraćenog prava na kvalitetno školstvo i zdravstvo, Rahoj obećava da će „novim merama povratiti kupovnu moć penzionerima”, ali negira da će povećati poreze. Gde će naći novac za bilo šta ako u toku sledeće godine po stabilizacionom planu koji je prihvatio Brisel mora da smanji budžetski deficit na 4,4 odsto od bruto domaćeg proizvoda. To je još oko 17 milijardi evra koje mora da oduzme javnim troškovima. A samo da bi se penzionerima održala kupovna moć, budžet će ostati prazniji za tri milijardi evra.

Odgovor će vrlo brzo doći, obećava pokret nezadovoljnih koji od 15. maja puni ulice i trgove Španije zahtevajući prestanak diktata Brisela i finansijskih moćnika. Međunarodna javnost o ovom pokretu španskih kampera zna znatno manje nego o okupatorima Volstrita. Ali u Španiji, oni su za kratko vreme postigli ogroman uspeh, koji im se ne poriče.

Svi su danas na urušenom Iberijskom poluostrvu svesni da sutrašnji izbori neće doneti ništa novo, dok se ne promeni sistem. Za početak „indignadosi” su rešili da sruše vladajući dvopartizam i da glasaju za manje partije. A onda, sa novim kresanjima, koje Rahoj odbija da nazove tim imenom, slede talasi protesta. Uz zahtev da se ne „rasprodaju ljudi kako bi se napunile banke”.

U nedelju se, dakle , kako to kaže i jedan od najcenjenijih komentatora u Španiji, odlučuje samo o vodonoši. To je već pomak ka istinitom jeziku, čiju je upotrebu izvojevala organizacija nezadovoljnih. Ostaje da se stigne do istinskih promena, u kojoj neće biti generalskih diktata. Ne sutra, ali uskoro, obećavaju Španci.