Kandidujemo ekonomske reforme kao predizbornu temu

Rapidno opadanje broja radnih mesta u Srbiji, sve manja potrošačka korpa i sve veći broj građana koji žive na ivici siromaštva, dovelo je ekonomske reforme u sam vrh političke agende ove zemlje, a time i predstojeće izborne kampanje. Pored pitanja od ključnog nacionalnog interesa koja su dominirala u prethodnim predizbornim kampanjama (Haški tribunal, statusno rešenje za Kosovo i Metohiju) zasluženo mesto konačno je dobila i tema ekonomskih reformi.

„Vizija 2016 – Ekonomska agenda za novu vladu – privreda i lokalna samouprava imaju reč”, projekat je koji upravo na ova ekonomska, egzistencijalna pitanja želi da pronađe konkretne odgovore. I, zatim, da „ubedi” predstavnike političkih partija da predloge uvrste u svoje predizborne programe. Uz našu podršku ovaj projekat sprovode Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Stalna konferencija gradova i opština.

Do sada smo organizovali četiri okrugla stolu, u Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu i Beogradu. U planu nam je još osam širom Srbije, i jedan završni u Beogradu. Predlozi učesnika okruglih stolova biće spojeni u jedan dokument reformskih mera koji će biti predstavljen novoj vladi. Posle 100 dana rada te vlade NALED će „podvući crtu” i meriti šta je od preporuka uvaženo. O tome ćemo redovno izveštavati javnost.

Naravno, kad je reč o reformama za podsticaj privrede uvek ima i onih koji smatraju da cela istina leži u tome da država smanjuje poreze i takse za privredu, ali to bi samo po sebi bilo previše jednostrano. Privredi je potrebna jaka država koja može da obezbedi odgovarajuće uslove za privatno poslovanje. Nigde ne postoji jaka ekonomija bez efikasne državne administracije. A to ima svoju cenu. Sa druge strane, privreda ima pravo da traži kvalitetnu uslugu za to što odvaja za državu.

Reforme koje podstiču ekonomski razvoj Srbije ne smeju da doprinesu povećanju deficita u državnom budžetu. Na dugi rok ekonomski prosperitet ove države zavisi i od mogućnosti da smanji svoja akumulirana dugovanja iz prošlosti. Ekonomske posledice poslednjih ratova, diskutabilne investicije države, tržišni monopoli, loše privatizacije, i neefikasno oporezivanje „tajkuna” i milionera i, na kraju, svetska ekonomska kriza doveli su Srbiju u položaj gde sada jesmo. Ako ne reagujemo, taj teret će pasti na pleća budućih generacija i onda će ta dugovanja potencijalno „progutati” ostale investicije. Drugim rečima: država mora da funkcioniše u okviru sredstava sa kojima raspolaže. Vlada mora da radi ono što srpska porodica godinama čini – da precrta one investicije koje ne može sebi da priušti, a investira u ono što je stvarno bitno. Treba da se investira u ono što omogućava ekonomski rast i zapošljavanje i time dugoročno doprinosi smanjenju budžetskog deficita i prekomernom zaduživanju.

Do sada smo u razgovoru sa predstavnicima privrede, lokalnih samouprava i političkih partija već „iskristalisali” neke zaključke. Na primer, oporezivanje imovine može da otvori prostor za smanjenje oporezivanja zarada zaposlenih. Drugim rečima, ne treba oporezivati one koji rade već one koji poseduju. Siva ekonomija i rad na crno značajno opterećuju privredu koja posluje u legalnim tokovima. Neophodno je zaštititi legalnu privredu, a u tome značajnu ulogu treba da imaju inspekcijski organi koji se sada svi proglašavaju nenadležnima za sivu ekonomiju.

Sve ideje privrede idu ka tome da niko ne treba da bude previše opterećen time što posluje u legalnim tokovima, plaćajući državi sve poreze i doprinose. I oni koji trenutno rade „na crno” treba da plate i doprinesu svoj deo zajednici.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ