Dečanski rukopisi pred publikom

Prvi put, zajedno i na jednom mestu, široj javnosti će biti predstavljeni vredni ćirilski rukopisi iz zbirke manastira Visoki Dečani, na izložbi koja će biti otvorena sutra u Narodnoj biblioteci Srbije. Posetioci će moći da vide svu umetnost, značaj i lepotu 33 rukopisa, među kojima su Izborno jevanđelje iz 13. veka, rukopis koji je čak stariji i od samih Visokih Dečana, čijoj zbirci pripada Dečanska krmčija, jedan od najstarijih prepisa Nomokanona Svetog Save, prepis poznatog srednjovekovnog romana „Varlam i Joasaf”, Knjiga zakletve dečanskih monaha iz 18. veka, sa poimeničnim popisom dečanske bratije koja se zaklinje na vernost svom zaštitniku, svetom kralju Stefanu Dečanskom. Autori izložbe, Jasmina Nedeljković i Vladan Trijić, navode da im je cilj bio da predstave najreprezentativnije i najraznovrsnije rukopise iz bogate dečanske zbirke, ukažu na značaj koji je knjiga imala u srednjem veku, obuhvatajući period od 13. veka do druge polovine 19. veka. Izložbom „Predanje Dečanskih rukopisa”, organizovanom sa blagoslovom Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve i vladike raško-prizrenskog Teodosija, Narodna biblioteka Srbije obeležava 50 godina postojanja svog Arheografskog odeljenja, objasnio je upravnik biblioteke, Sreten Ugričić.

– Obeležavajući jubilej tog jedinstvenog regionalnog naučnog centra za proučavanje i opis ćirilskih srednjovekovnih rukopisa, organizujemo i dvodnevni međunarodni naučni skup „Dečani u svetlu arheografskih istraživanja”, na kojem će izlagati više od trideset učesnika. Takođe, objavljeno je i kapitalno izdanje istim povodom, monografija „Opis ćirilskih rukopisnih knjiga manastira Visoki Dečani”, kao rezultat višegodišnjeg rada – rekao je Ugričić.

Ne čudi što obeležavanje pet decenija Arheografskog odeljenja, koje se bavi popisom, opisom, istraživanjem starih ćirilskih rukopisa, protiče u znaku Visokih Dečana. Naime, Dečanska rukopisna zbirka po svom značaju nalazi se odmah posle Hilandarske. Ona je gotovo u celini očuvana, što je retkost za srednjovekovne manastirske zbirke; broji 156 knjiga koje datiraju od kraja 13. veka do sredine 19. veka. Najveći deo rukopisa poveren je na čuvanje, zaštitu i proučavanje Narodnoj biblioteci, desetak vrednih knjiga nalazi se u manastiru Naupare, a manji deo rukopisnog blaga čuva se i u Rusiji i Austriji.

J. Čalija