Štetu od poplava plaća osiguranje

Čačak – Građevinski fakultet iz Beograda, u saradnji sa prestoničkom firmom „Eksting”, završio je prvi deo Studije ugroženosti od poplava za područje grada Čačka, sa prikazom plavnih površina, i sadržaj tog rada predstavljen je juče u sali Gradskog veća. Sada predstoji drugi deo posla, izrada plana za upravljanje rizikom i mera za zaštitu od poplava.

Zakon o vodama, usvojen 2010. godine, predviđa obavezu lokalnih samouprava da se posvete zaštiti svog područja od poplava, čemu slede i druge, velike novosti u ovoj oblasti.

– Umesto da, kao do sada, država pokriva štete od poplava, to će postati posao osiguravajućih društava. Ona moraju imati karte štete i karte rizika, kako bi odredile vrednost polisa za pojedine terene i tačke, na šta će se naslanjati i različito vrednovanje nekretnina na njima – rekao je za „Politiku” dr Miodrag Jovanović, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu.

On je objasnio sadržinu budućih karata hazarda koje pokazuju broj stanovnika ugroženih poplavama, i karata rizika u kojima je sadržana visina materijalne štete. Jovanović je tumačio poseban obračunski sistem koji se primenjuje za posednike u slivovima Rajne i Elbe, zasnovan na učestalosti plavljenja, plavnoj dubini i drugim pokazateljima.

– Zadatak nam je da i u našim uslovima odredimo kategoriju koja se naziva očekivana godišnja šteta, kao sastavni deo plana za upravljanje rizikom i zaštitu od poplava – kazao je Jovanović.

Inženjer Momčilo Bikicki, generalni direktor kuće „Eksting” koja se bavi inženjeringom u hidrotehnici, saopštio je da je Čačak prvi grad u Srbiji koji se posvetio primeni novog zakona o vodama. U toku izrade ove studije, sačinjen je digitalni model terena, dovoljno dobar za analizu plavnih zona. Hidrolozi su prokrstarili čitav sliv Zapadne Morave u ovom kraju i registrovali stanje svih 18 potoka, rečica i reka koje se u maticu ulivaju na čačanskom području.

To su Loznička, Atenička, Trnavska, Jezdinska, Ježevačka, Lipnička, Slatinska i Mršinačka reka, Veliki potok, Karača, Lupnjača, Kamenica, Čemernica, Banja, Ostrovka, Bukovac, Bresnica i Dičina.

Sve procene u studiji rađene su, struka tako zahteva, za najgoru moguću situaciju i scenario, za slučaj takozvanih stogodišnjih velikih voda. Inženjer Predrag Srna iz „Ekstinga” saopštio je da bi tim talasom u čačanskom kraju bila poplavljena površina od 5.551 hektara.

– Zapadna Morava poplavila bi 2.531, a pritoke 3.020 hektara. Najveću površinu – 637 hektara – poplavila bi Bresnica, najmanju – 23,10 hektara – Atenička reka – kazao je Srna.

Najveću širinu plavljenja u slučaju stogodišnje velike vode imala bi Ostrovka (1.404 metra). Srednja dubina plavljenja kod svih pritoka je uglavnom oko pola metra izuzev Čemernice, kod koje se očekuje da ta vrednost bude 1,31 metar. Kad bi naišla velika voda koja se pojavljuje jednom u veku, onda bi najveću dubinu plavljenja imala Bresnica, čak 4,49 metara.

G. Otašević