I praznici dele BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Obeležavanje 25. novembra kao Dana državnosti Bosne i Hercegovine i ove godine je podiglo političku temperaturu između Bošnjaka, s jedne, i Srba i Hrvata, s druge strane. Srpski političari tvrde da 25. novembar nije praznik na nivou BiH, jer ni u jednom zakonu nije određen kao Dan državnosti. I hrvatski političari zastupaju sličan stav tako da se u kantonima Federacije BiH u kojima su Hrvati većina ovaj praznik ne obeležava.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko je, prema izveštaju elektronskih medija, čestitao Dan državnosti i rekao da je to praznik koji je potvrđen zakonom.

Predsednik RS Milorad Dodik uporno ponavlja da 25. novembar nije ni Ustavom BiH ni zakonima na nivou BiH proglašen praznikom, odnosno Danom državnosti. „Ovaj datum je kao praznik određen zakonom Federacije BiH i mi nemamo ništa protiv da se on u njoj obeležava.”

„Istrajavanje u priči da je 25. novembar, dan Zasedanja antifašističkog veća narodnog oslobođenja Dan državnosti BiH je pokušaj Bošnjaka da se iskupe za grehove u Drugom svetskom ratu, jer su masovno bili u fašističkim jedinicama, među kojima se posebno izdvaja SS ’Handžar divizija’, koja je počinila velike zločine nad Srbima. Tek kada su tadašnji muslimani uvideli da će pobediti antifašistička koalicija, oni su počeli da pristupaju partizanskim jedinicama”, rekao je Dodik.

Članovi Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Željko Komšić priredili su preksinoć, povodom Dana državnosti, prijem na koji nije došao njihov kolega Nebojša Radmanović. Obraćajući se prisutnima Izetbegović je rekao da je u biću BiH ideja „antifašizma, zajedništva, ravnopravnosti, poštovanja drugog i drukčijeg, viševekovnog šarenila njenih različitosti”.

Komšić je kazao da je zasedanje ZAVNOBiH-a vratilo BiH „istorijsko i političko pravo da se nazove državom”. Značaj 25. novembra 1943. on je sveo na četiri pojma – BiH, sloboda, antifašizam i jednakost.

Komentarišući Izetbegovićeve i Komšićeve poruke, predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić je našem listu rekao da oni pokušavaju da „retuširaju istoriju”. „Okosnicu antifašističke borbe, ne samo u BiH, već i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, činili su Srbi, koji su podneli najveće žrtve u borbi protiv fašista.”

Komšićeva četiri pojma – BiH, sloboda, antifašizam i jednakost – Ivanić je ocenio kao neutemeljenu.

„Hrvati u Federaciji BiH su u podređenom položaju u odnosu na Bošnjake. Još gori je položaj Srba u Federaciji BiH. Podsetio bih da na referendum o nezavisnosti BiH 29. februara i 1. marta 1992. godine nisu izašli Srbi, čime je jedan narod potpuno ignorisan. I drugo, na referendum je izašlo 63,7 odsto birača, a po tada važećim propisima da bi njegov rezultat bio obavezujući, bilo je neophodno da na njega izađe najmanje dve trećine glasača”, naglasio je Ivanić.

I Klub Hrvata u Gradskom veću Mostara osudio je obeležavanje 25. novembra kao Dana državnosti BiH. Prema izveštaju hrvatskih portala u njegovom saopštenju je navedeno da „ovakva praksa ne doprinosi tolerantnim odnosima”. I Hrvati tvrde da ovaj praznik nije usvojen kao državni. U tekstu portala www.dnevnik.ba navedeno je da su oni koji se danas najviše zaklinju u ZAVNOBiH pogazili njegove principe o ravnopravnosti naroda. Kao primer naveden je izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH. On je, kao član Socijaldemokratske partije BiH, izabran bošnjačkim glasovima.

Boro Marić