Državna ruka spasa za privredu

Ako hoće, država može da pomogne privredi koja je pred kolapsom, smatra dr Goran Nikolić, saradnik Centra za novu politiku. On se ne slaže sa guvernerom Dejanom Šoškićem da smanjenje obavezne rezerve bankama na dugoročne zajmove u evrima može da poveća valutne rizike. Nasuprot prvom čoveku NBS, Nikolić smatra da postoji način preko koga centralna banka može da kontroliše kako banke plasiraju oslobođeni novac.

– Smanjenje obaveznih rezervi bankama je jedini način da se u situaciji kada su budžetska sredstva ograničena upumpa novac privredi. Time se ne bi prekršila fiskalna pravila, kojima se ograničava potrošnja i nivo javnog duga, a privrednici bi mogli da dođu do povoljnih zajmova. U situaciji kada su dejstva fiskalne politike ograničena, onda monetarna mora da pomogne realnom sektoru – kaže Nikolić.

Smatra da oslobođenih 300 do 500 miliona evra na ime deviznih rezervi banke, pod kontrolom NBS, treba da se plasiraju isključivo privredi, i to po nižim kamatnim stopama, smatra naš sagovornik. Kako kaže, bankari će svakako imati interes jer obavezne rezerve kod NBS čuvaju po nultoj kamatnoj stopi.

– Bankari nisu u pravu kad kažu da nema projekata. Ima ih, ali oni donose znatno niže zarade nego pre krize. Nije svejedno da li je kamata na zajam pet ili 10 odsto. Više niko ne može da očekuje tolike prinose. Kad bi kamate bile niže onda bi bilo i više projekata – ubeđen je Nikolić.

Privrednici su se, ipak, obratili za pomoć bankama zaboravljajući da je između njih tokom krize vrlo često kao posrednik stajala država, koja je subvencionisala kamate. Pitali smo banke koliko se privreda, odnosno preduzeća odgovorno ponašaju prema kreditima koje su dobili uz subvenciju države.

Velimir Babić, direktorSektorazamalaisrednjapreduzećaEurobankeEFG, kaže da se kriterijumi za odobravanje ovih kredita ne razlikuju od standardnih.

– Naša iskustva su vrlo pozitivna. Krediti finansirani na ovaj način predstavljaju najkvalitetniji deo našeg portfolija. Problemi u otplati su se javili u manje od jedan odsto slučajeva, što je zanemarljivo u odnosu na prihvatljiv nivo i tržišni prosek – kaže naš sagovornik.

To isto misli i Dušan Radičević, direktor sektora za rad sa privredom u Folksbanci. „Prilikom odobrenja subvencionisanih zajmova banka se rukovodila istim principima kao i kada se radi o plasmanima koji nisu na bilo koji način subvencionisani.” Zato ne postoji bitna razlika kada je reprogram u pitanju, objašnjava.

I klijenti banke Inteza kojima je odobrena ova vrsta kredita svoje obaveze blagovremeno servisiraju, tako da većih problema u naplati potraživanja nije bilo.

J. R. – A. T.