Besparica u Grčkoj uki­da De­da Mra­za

Od našeg dopisnika

Atina – Opustele ulice, pozatvarane radnje, proređeni frizerski saloni, načeta sveta tradicija porodičnog izlaska nedeljom, utihnula noćna galama po buzukerijama – to je Grčka koju surova ekonomska stvarnost menja gotovo do neprepoznavanja.

Kriza je najteže pogodila mali biznis. Nacionalna konfederacija trgovinskih preduzeća saopštava da je u periodu 2003–2010. zatvoreno preko 30.000 malih radnji, a u poslednjoj godini čak 68.000 zanatskih, trgovačkih i radnji uslužnih delatnosti.

Božićni praznici su na pragu, ulice i izlozi već su ukrašeni, ali za koga, pitaju se prodavci koji satima iščekuju da neko uđe u radnje čiji su rafovi poluprazni, a asortiman lošiji nego ranije.

Centralna ovdašnja trgovačka ulica Ermu je gotovo poluprazna. Svaka peta radnja je zatvorena, dok je u istorijskom delu grada svaka četvrta. Zatvorene su prodavnice suvenira i galerija jer niko nema za kiriju koja je – sa zakašnjenjem – prepolovljena.

„Malo ko poručuje novu robu jer se plaši da je neće prodati. Trgovci stalno izmišljaju neke rasprodaje, daju po 70 odsto jevtinije”, kaže Angelos koji želi da ostane anoniman i neće da se slika. „Od kad znam za sebe, moji su šili pidžame i kućne haljine. Onda smo prešli na donji veš, a kada su stigli veliki lanci i Kinezi, ostali smo bez kupaca. Mama je zatvorila radnju pre pola godine. Sad sam na birou, čekam posao.”

Njegova priča jedna je od hiljada koje sve imaju isti tužni kraj.
„Naša porodica je decenijama živela od pravljenja ukrasnih lampi i abažura. Roditelji su nas od tog posla iškolovali. Sestra je nastavila posao, ja sam otišao u državnu službu”, kaže

Lazaros Cakos čija je radnja u trgovačkom delu Pireja. „Sada smo pred zatvaranjem. Rasprodajemo sve što je ostalo. Ne možemo da platimo struju, materijal.”

Atinska komora malih privrednika uputila je nedavno apel vladi da podrži mali i srednji biznis koji je oduvek bio srž grčke privrede. U pismu ministru finansija Evangelosu Venizelosu upozoravaju da ukoliko ne dobiju olakšice, recimo za korišćenje energije, mnogi neće moći da podmire troškove i plate poreze, da će morati da ugase biznis.

„Mi smo retki u kraju koji su se održali”, priča pekarka Eleni Gali. „Promet nam je opao za trećinu, ali sada se više kupuje hleb. Malo ko može da plati devet evra za kilogram sitnog peciva. Pored nas je škola i ranije smo prodavali sve što ispečemo, sada deca kupe samo jedan  đevrek, za pola evra.”

Gali za 800 evra mesečno radi i po 12 sati dnevno, često subotom i nedeljom, jer je to jedini način da se radnja održi. „Otpustili smo nekoliko radnika i nadamo se da ćemo opstati, jer se kod nas i peče i prodaje. Radnje koje su od nas kupovale hleb za prodaju zatvorene su. Nisu izdržale krizu.”

U gotovo svim opštinama zatvorene su radnje za popravku odeće. Iako u ovim vremenima narod prepravlja staro, krojači ne mogu da plaćaju rentu.

„Da ćerka ne radi, ne znam od čega bih živela”, kaže Eleni Rapti kod koje je ceo kraj popravljao rajsferšluse, skraćivao pantalone i proširivao suknje. „To je jedino što znam da radim, od toga sam živela posle muževljeve smrti.”

Za one koji su preostali, jedina nada je Božić. Ko preživi do Nove godine ima šanse da se izvuče. Šanse su slabašne.

Očekuje se da će odmah posle božićnih praznika biti zauvek zatvoreno još 53.000 radnji i da će se broj onih koji su u malom i srednjem biznisu ostali bez posla popeti na oko 80.000. Promet je opao za preko 50 odsto.

Grčka statistika kaže da su žene ranije kod frizera išle u proseku šest puta godišnje, sada samo dva puta.

Veteran u profesiji, Nacos Janizis dočekuje nas u praznom salonu, iako je blizu podne. Kaže da se promet prepolovio, da je morao da smanji broj radnika.

„Uz krizu, guše nas kirija i porezi. Uz PDV od 23 odsto nama malo ostaje. Radnik me košta 1.500 evra, od čega je plata 650 evra, a sve ostalo su dažbine. Da bismo izdržali, treba da imamo preko 200 mušterija mesečno, sada je to jedva nešto preko sto.”

„Ovakvom politikom država nas tera da radimo na crno. Tako se snalaze svi oni koji su zatvorili radnje. Zarade 40 evra dnevno, prime u stanu stare mušterije, ne plate porez i tako preživljavaju.”

Saobraćaj je smanjen, mada nedovoljno u odnosu na razmere krize u kojoj se zemlja nalazi. Dima sa „Šelove” pumpe na Bulevaru Posejdonos u Atini kaže da nikada do sada nije video da se kupuje benzin za pet ili deset evra. Retki su koji pune rezervoar.

Sve su skromniji i oni koji kupuju meso. Prošla su srećna vremena kada je mesara bilo na svakom koraku, kada su Grci pekli roštilj i pozivali goste na bogatu trpezu sa prasetinom i jagnjetinom, prisećaju se vlasnici mesare, braća Janis i Ahileos Zotos.

„Mi smo ove godine platili porez 5.000 evra više nego 2010. Ko to može da izdrži kad je promet opao za četvrtinu, a kilo svinjetine je od četiri do 6,5 evra, govedine od sedam do 10 evra. Računamo na praznike jer, u protivnom, ne znam kako ćemo iduće godine”, kaže Ahileos.

Poslednje čega bi se veliki broj Grka odrekao jesu igre ne sreću, ali izgleda da i u nju više ne veruju. „Igraju samo zavisnici koji bi i tako svaki evro stavili na kocku”, kaže Julja Salaka, vlasnica radnje, prisećajući se srećnih vremena od pre samo dve-tri godine kada su pred Božić premije bile i po tri miliona evra, kada su Grci ostavljali čitavo bogatstvo u radnji.

„Danas igraju upola manje, a veliki broj radnji je zatvoren jer su vlasnici davali kredit mušterijama koji oni sada ne mogu da vrate.”

Kako su i restorani i kafići prazni, što je nekada bilo nezamislivo, Grci sa zebnjom iščekuju Božić – sve manje verujući u Deda Mraza.