U plićaku pameti

Oborila ga je s nogu. Doslovno. Ni šarmom, ni ženstvenošću, već daleko jačim zavodničkim adutom – šamarčinom. Ko bi rekao da ta odnegovana ručica taji snagu brđanske "poklapače"?! Ovaj trenutno dezorijentisani mladić, sigurno ne... Siroma je verovatno negde, nekada čuo da posle plaćene pljeskavice i dve-tri vožnje na ringišpilu polaže plemensko pravo da pritera curetka uz gelender sajamske hale i dozvoli prstićima da planinare. E, upravo zbog toga što je nekada, negde čuo, sada neko vreme neće baš najbolje čuti. Barem ne na to šareno uvo. Dok se plitke vode pameti ne umire...

Ali, tako to obično na Novogodišnjem vašaru i biva. Vazda je previše svega. Najkomotnije odmorište i za pamet i za glupost, podjednako. Zašto bi pa ovaj, ovogodišnji, bio drugačiji. Nismo se ni mi promenili...

Na početku i posletku – trubači. Tako je nekako i u životu. Praši neafirmisani sekstet u podzemnom prolazu pred Sajmom. Kasape i to malo ritma što im se odnekud potkralo... 

Blagorodna je noć za vašarsku taštinu. Povela kolo kraj orsanica, licidera, marcipana, ušećerenih jabuka, šećerne vune, roštilja, osmuđenih roštiljdžija...  Pravo pred hale. A u halama, sva "blaga" sveta. Doduše, darovite kineske kopije istih, ali ko mari. Sve je to – vašar.

Delegacija nacionalne zajednice "Nindža" u Srbiji se ušančila pred štandom sa borilačkom galanterijom. Najsjajniji izdanci drevne škole borilačkih veština "Staro sajmište". Došli su u godišnju nabavku...

– Pošto su maćevi? Imaš i šurikeni, a... Svaka ćast. Mogu samo da pokažem kako vrtim ćake – nije vispreni Safet-san dozvolio zbunjenom prodavcu da ga uhvati u zamku neznanja. Preuzeo je inicijativu i sjajno mu ide. Samo bi laici pomislili da ga je taj nekontrolisani udarac posred čela zaboleo. Grimasa na njegovom licu je, u stvari, odraz apsolutnog mira i savršenog vladanja telesnom energijom, proizašlom iz najčuvanijih tajni meditacije. A i drugari će mu pomoći da malo sedne, tako da je sve pod kontrolom...

Koji metar odatle se neke slične potrepštine šepure na još jednoj od tezgi. Istina, nisu borilačke drangulije, ali su jednako opasne ako se njima nepažljivo rukuje. Erotska pomagala, ako ćemo kurtoazno, mada narod ima daleko sadržajniji naziv za sve to. Sve i da čovek neće da obrati pažnju na "njih", nekako su taktički nanizana baš u visini očiju, pa nam se, hteli mi to ili ne, sreću "pogledi".

Nažalost, simpatična prodavačica nije raspoložena za priču. Nije to neljubaznost. Više je stid. Šteta. Ne saznasmo ima li kakvog novogodišnjeg popusta na ove mehaničko-vibrirajuće ukrase za egzotične "jelke". Treba pretpostaviti da se Deda Mrazevi ne lomataju niz dimnjake s punim džakovima sličnih poklona, mada više ništa nije isključeno. Čudna su, neki vele, napredna vremena...

Sve je ovo, ništa drugo, do uvertira za vašarsko visočanstvo. Halu 14, iliti jednostavnije – onu najveću. Sve su druge samo pritoke...

– Ovo je moj drugar Kima... japanski Makaki. Da, da. Sa mnom živi. Pa kažem vam da mi je drugar. Pravi Sarajlija. Jaran. Raja, bolja od mnogih... Došli smo evo da zaradimo neki dinar na fotografisanju, ako je moguće – bez obzira što mu se pomenuti Kima odavno popeo na glavu, Dalibor Mošović i dalje veruje u ovo prijateljstvo i zajednički posao. Olakšavajuća okolnost za Kimu je činjenica da je rođenjem – majmun, pa mu gazdina glava nekako dođe kao prirodno odmorište. Njegova muka su oni što su "majmunske" titule sticali "zaslugama", u životu, pa se evo sada njemu podrugljivo smeju. Nešto kao dilema: da li da se seljak uvredi kada mu "seljačina" kaže da je seljak?!

Jedna od najvećih zagonetki Novogodišnjeg vašara i njemu sličnih zgoda je neobjašnjivi poriv koji čoveka goni da neštedimice čini sve u korist svoje štete. Evo pokaznog primera kraj nas. Momak je pivom nadjačao sve ostale tekućine u organizmu. Kada se uverio da više nije sam sa sobom, utrčao je u "panoramu". Čim se mahnita mašina zaustavila istrčao je ne bi li se u što manje koraka dohvatio betonske stupčine i pretovario skroman sadržaj želuca iza njega. Međutim, pošto se ubrzo uverio da se polako vraća svesti, dohvatio se "dvolitre", ne bi li predupredio taj neželjeni efekat, otpio k`o da je za dušu nekome i ponovo otrčao put biletarnice. Ima li ko smisaono objašnjenje ovog fenomena?! Momak je nadasve srećan. Valjda se opkladio sam sa sobom da će izdržati duže od  samoga sebe i jednom zasvagda staviti tačku na nedoumicu ko je tu veći mangup. Nagrada je verovatno flaša piva i vožnja "panoramom". Vredi se boriti. Zbog samog sebe, ako ni zbog koga drugog... Doduše, ni ovaj podmladak autentičnih gradskih "sponzoruša", raspoređen po najuočljivijim tačkama hale, nije mali motiv. Mada su one ovde više iz naučnoistraživačkih razloga, nego zbog zabave puke. Vašar je za njih jedan od "seminarskih radova" koje moraju da prođu sa odlikom pre velikog ispita u najekskluzivnijim prestoničkim kafićima. U svakom slučaju, dobra osnova.

Bi tako još jedan Novogodišnji vašar. Dakako, na njemu je bilo i pregršt divnih stvari, ali se o njima uvek nekako manje piše. Najbolje ih je valjda pustiti da teku. Da se dešavaju, u miru. Tako će duže potrajati. Sve ostalo treba slovom i rečju uokviriti, pa da ako se postidi. Promeni.