Obožavam sniženja

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Kada kupujem nešto, volim da znam kog je sirovinskog sastava, tako da često pogledam i deklaraciju.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Kada ne čekate dugo i volim kada vidim nasmejane i ljubazne radnice koje umeju da prodaju svoj proizvod.

Uvozna ili domaća roba?

Zavisi, mada ja više volim onu našu: „Kupujmo domaće”.

Da li kupujete na sniženjima?

Da, obožavam sniženja kao i svaka žena. Volim kada iskopam nešto što mi se jako dopadne, a nije se još prodalo. Onda sam sto posto sigurna da mi je suđeno. Uvek slušam svoj instinkt, pa i kada je kupovina u pitanju. Nije mi bitno da li je nešto na sniženju ili ne. Ako moram da ga imam, er sam poludela za njim, onda ću ga priuštiti.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Nažalost, još ne. Nadam se da ćemo uskoro makar malo zaličiti na zapad i njihova sniženja.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Reklama može samo da me privuče da odem i vidim taj proizvod, ali ako mi se ne dopadne, svakako ga neću kupiti. Po prirodi sam esteta tako da mi je dizajn jako bitan.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Zavisi, i jedno i drugo. Ali ako mogu da biram, onda je to keš.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Zavisi šta mi treba, ali uglavnom volim velike prodavnice.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Mislim da jesu, ali kakoje stanje u zemlji jako loše, ljudi jednostavno nemaju sredstva da priušte sebi ni ono najosnovnije, a još manje nešto što bi želeli. Tako da je to što imamo dosta velikih hipermarketa dobro, jer postoje razne akcije koje ljudi redovno prate. Pričam o porodicama, dok meni kao samcu nije toliko bitno. Kupiću šta mi treba u bilo kojoj radnji ispred zgrade, ali ako izdržavate četvoročlanu porodicu, jako vam je bitno šta ćete i koliko jeftinije platiti. Tako da su veliki marketi samo na neki način privukli ljude na porodičnu kupovinu.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Nikad megalomanski, uglavnom koristim „Maksi” ispred zgrade i kupujem najosnovnije jer često nisam kod kuće. Ne volim da jedem sama, tako da mi nije potrebno da mi hrana stoji u frižideru, već volim sve sveže.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Da je dobrog ukusa, da nisu štedeli na sastojcima ida je uloženo u ambalažu jer će mene kao potrošača na taj način privući.

Dobre cipele su...

One koje mi se dopadnu na prvi pogled, moraju nečim da me privuku. Volim potpetice, tako da i je štikla jako bitna. Moraju da budu udobne i od kvalitetne kože. Cenim kada vidim da se naši dizajneri trude da naprave proizvod koji će ličiti na italijansku cipelu. Oduševim se i uvek to rado podržim.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Ajvar, sojino mleko, slatkiši, ljutenica,sokovi, naročito domaći, sutlijaš, voće...

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Možda, ali se ne sećam, nisam od onih koji će isterivati pravdu. Obično krupne stvari, zbog kojih bih zamenila proizvod, odmah primetim.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Naravno da postoji.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Koliko sam ja informisana, znam da postoji udruženje za zaštitu potrošača koje brine o garancijama, deklaracijama i ostalim stvarima. Dugo se najavljivao i proevropski zakon, koji je valjda stupio na snagu, ali koliko znam, nešto nije baš zaživeo. Tako da su potrošači prepušteni sami sebi.