Odsutni zbog Kosova

Zvaničnici Srbije uglavnom odbijaju da prisustvuju skupovima na kojima učestvuju i predstavnici Kosova. Ova politika se obrazlaže argumentom da bi učešće na konferencijama s predstavnicima vlasti u Prištini predstavljalo prećutno priznanje Kosova i bilo suprotno Rezoluciji 1244. Međutim, ovakva politika je nepotrebna i štetna, a analiza prakse Srbije koju je sproveo Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji pokazuje i da se srpske vlasti nisu vodile jasnim kriterijumima pri odlučivanju o (ne)učestvovanju na ovim skupovima.

Sa stanovišta međunarodnog prava, politika neprisustvovanja Srbije na međunarodnim skupovima na kojima učestvuju predstavnici Kosova je potpuno nepotrebna kao sredstvo da se izbegne priznanje Kosova, jer se pukim zajedničkim učešćem ono ne priznaje kao država. Naime, pravila međunarodnog prava predviđaju da je priznanje nove države diskrecioni, slobodan i jednostrani akt, kojim se odražava namera već postojeće države da uspostavi odnose i razvija saradnju s novostvorenom državom.

Ta namera može biti izražena izričito ili prećutno (implicitno). Praksa država pokazuje da se namera prećutnog priznanja ne očituje pukim učešćem na međunarodnoj konferenciji s nepriznatim entitetom. Drugim rečima, namera da se prizna Kosovo svakako se ne izražava tako što će naši predstavnici sedeti i razgovarati s kosovskim za istim konferencijskim stolom i prisustvovati govorima jedni drugih. Ako se zajedničkim prisustvovanjem na međunarodnom skupu želi priznati nova država, onda se ta namera mora jasno izraziti. Nekada države koje ne žele da priznaju novu državu s kojom učestvuju na međunarodnoj konferenciji za svaki slučaj naglašavaju da u aktu učestvovanja ne postoji namera priznanja kako bi izbegle suprotna tumačenja.

Politika koju Srbija sprovodi je i štetna, osim ako ne smatramo da se mora po svaku cenu (pa i na našu štetu) sprečiti učešće Kosova na nekom međunarodnom skupu. Naime, neprisustvovanjem na međunarodnim konferencijama Srbija sama sebi uskraćuje mogućnost da se bori za ostvarenje svojih interesa i konkretnih spoljnopolitičkih ciljeva. Takođe, promena ovakve politike je neophodna zbog pridruživanja Srbije EU.

Evropska komisija duže vreme naglašava da se mora naći održivo rešenje zajedničkog prisustva Srbije i Kosova na međunarodnim skupovima, budući da je to osnov inkluzivne i funkcionalne regionalne saradnje. Prema mišljenju Komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, napredak na ovom polju je preduslov za otpočinjanje pregovora o članstvu.

Budući da zajedničko prisustvo na međunarodnim skupovima ne podrazumeva priznanje Kosova, a odsustvo Srbije je štetno po njene interese, potrebno je da se odustane od prakse neprisustvovanja na međunarodnim konferencijama s predstavnicima Kosova. Eventualno, da bi se otklonile nedoumice i unutrašnjopolitičke kritike, prilikom učešća na nekom skupu sa predstavnicima Kosova, srpski predstavnici bi mogli da daju jednu izjavu koja bi ponovila stav Srbije o nepriznavanju Kosova kao države.

Srbija treba da koristi svaku priliku da se zalaže za ostvarenje svojih interesa. I treba konačno da se otrese iracionalnog straha da može tek tako, nekom greškom, nesvesno i slučajno, priznati Kosovo.

Članica Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta Union