Država izneverila mlade talente

Jelena, Lazar, Ana, Bojana i Andrea bili su na prvoj strani našeg lista pre tačno godinu dana. Oni su najbolji od najboljih, stipendisti Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, koji su, zato što su izabrali Srbiju, na kraju ostali bez školarina.

Ovih dana su se ponovo javili našoj redakciji. Kažu, iako smo podigli veliku medijsku prašinu, epilog je sledeći: neki su odustali od studija, neki otišli u inostranstvo, da se više nikad ne vrate, a manjina je uspela da sama finansira svoje školovanje uz pomoć sponzora, roditeljskih plata, pa čak i – bakine penzije. U međuvremenu su i roditelji nekih od njih ostali bez posla, što je bio dodatni udarac na istanjeni kućni budžet.

Kada smo prošle godine razgovarali, Jelena Brajović je bila na drugoj godini doktorskih studija na arhitekturi sa prosekom 10, Lazar Jovanov i Ana Stevanović na Fakultetu dramskih umetnosti sa prosekom 9,5, a na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti bile su Bojana Matejić (9,87) i Andrea Palašti (9,36).

Tada su nam rekli da je njih malo, možda stotinak, da ih nema dovoljno da izađu na ulice, pa su umesto toga došli kod nas, u nadi da će nadležni rešiti pravni vakuum koji ih je zaustavio u studiranju.

Da podsetimo, u konkursu Fondacije bilo je jasno navedeno da su studenti postdiplomskih studija oslobođeni plaćanja školarine, međutim, oni su bili prinuđeni da taj novac ipak daju iz svog džepa, pošto po ugovoru koji su potpisali niko nije obavezan da uplati školarinu – ni fakultet, ni ministarstvo, ni Fondacija. Stipendije od 15.000 dinara nisu dovoljnedasepokriju ni troškovistanovanjaiudžbenika, akamoli školarinakojajezagodinudanastudijanaarhitekturi 300.000 dinara, anaFDU 160.000 dinara. VećinaakademacanijeizBeograda, Andrea, naprimer, putujeizNovogSadaioba su jojroditeljanezaposlena.

Oni se zbog malih i neredovnih stipendija nikada nisu bunili, nisu se bunili ni zbog veoma strogih uslova konkursa, ali ovo je ipak bila kap koja je prelila čašu, jer većina nije imala potrebni novac.

– Posle godinu dana bilans je sledeći: Ministarstvo ništa nije uradilo, školarine nisu niti će ikada biti uplaćene. Nekoliko mojih kolega je odustalo od doktorskih studija jer nisu imali sredstva, nekoliko je dobilo stipendije u inostranstvu i nemaju nikakve namere da se ikada vrate... Na najnovijem popisu je ustanovljeno da ima 400.000 ljudi manje – koliko je među njima mladih koji su napustili Srbiju? Za mnoge od njih znam i razlog. Znate ga i vi, a bilo bi lepo da ga i cela zemlja čuje – ogorčena je Ana.

Studenti su, kažu, razočarani odnosom države, jer samo na papiru pruža podršku mladim talentima, a pri tome su postavljeni u poziciju da im s jedne strane ne daju pare, a s druge zabranjuju da rade tokom studija. Tako su sprečeni i da eventualno zarađuju, a i da se usavršavaju.

– Uslovi konkursa su bili veoma strogi, ova stipendija se ne dobija lako. Mi smo obavezni da dajemo godinu za godinu, da budemo aktivni i van nastave (izložbe, takmičenja), a zabranjeno nam je da koristimo druge stipendije iz budžeta, kao i da zasnujemo radni odnos. Još je teže studentima u oblasti prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka, jer su obavezni da nakon završetka školovanja provedu u radnom odnosu u Srbiji dvostruko duže u odnosu na period u kojem su primali stipendije – podsećaju talenti.

Kažu nam i da je većina njihovih prijatelja negde otišla i da su se snašli „napolju”. Za razliku od njih, oni nisu konkurisali u inostranstvu, odabrali su da ostanu ovde, a na kraju je ispalo da su kažnjeni zbog toga. I na kraju su i oni završili preko granice.

Bezbroj puta su zvali ministarstva prosvete, nauke i kulture koji su osnivači Fondacije, obratili su se i zaštitniku građana, medijima… Osim deklarativnih izjava i obećanja u javnosti, do danas niko nije pružio ni dinara. U Fondaciji su, kažu studenti, obećali da će školarina za školsku 2010/11. godinu biti isplaćena do 15. decembra.