Loša majka svih bolesti

Ne postoji zdrava, odnosno bolesna hrana. Na zdravlje utiče vrsta hrane koju jedemo, količina i način pripreme. Osnovni principi pravilne ishrane podrazumevaju redovnost obroka, raznovrsnost i umerenost. Stara izreka kaže: „Ma ko da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka”, u najkraćem bi glasilo uputstvo za čitaoce „Politike“ od doktorke Jelena Gudelj Rakić, specijaliste higijene i magistar ishrane u Centru za promociju zdravlja Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Na naše pitanje da li uopšte termin zdrave hrane odgovara preporukama nutricionista ona osvetljava i jezički ugao: – Pridevi zdrav i bolestan pogrešno se koriste u kontekstu ishrane. Nažalost, u mnogim prodavnicama „zdrave hrane” većinu namirnica čine upravo one za koje u pravilnoj ishrani nema mesta ili bi trebalo da budu zastupljene u najmanjoj meri: slatkiši, bombone, keks...

Važno je znati da ukoliko je na primer keks pripremljen od integralnog brašna sa žutim/smeđim šećerom, ne znači da se može jesti koliko želimo jer je „zdrav”, kako često čujem od pacijenata.

Njen savet je da su poželjne namirnice žitarice od celog zrna, pripremljene kuvanjem: integralni pirinač, proso, ovas, ječam, koji se mogu koristiti kao dodatak supama/čorbama umesto testenine, ili kao prilog uz meso/ribu i povrće, ali i za pripremu ukusnih slatkiša, na primer sutlijaš, žito (uz malu količinu dodatog meda ili suvog voća umesto šećera). Pahuljice od žitarica (ovsene, ječmene, ražane) ali ne već zašećerene.

Kako živimo u zemlji gde prosečna plata ne zadovoljava potrebe ni za osnovnu potrošačku korpu nameće se teza da je u besparici nemoguće voditi računa o preporukama stručnjaka? Česti su komentari „pravilna ishrana je skupa” što nije tačno, izričita je Jelena Gudelj Rakić.

Slatkiši su na crnim listama (Foto D. Jevremović)

– Brojna jela koja zadovoljavaju dnevne potrebe s hranljivim materijama mogu se pripremiti bez mnogo novca. Na primer, čorbast pasulj bez mesa, s dodatkom šargarepe, celera, lista peršuna, dosta belog luka. Ili, salata od skuvanog sočiva i integralnog pirinča koja se služiti s belim sirom ili belim pilećim/ćurećim mesom. Potom potaž čorba od svog povrća koje imate u kući (povrće se kuva do 15 minuta, potom izmiksa u blenderu i začini po ukusu), nabraja ona neke od primera.

------------------------------------

Moć marketinga

Marketing je vrlo moćno oružje. Sve ono što se nađe u prodaji mora da prođe kontrolu zdravstvene ispravnosti, ima sertifikat da je zdravstveno bezbedno. Ali, termin zdravstvena bezbednost ne može se poistovetiti sa zdravljem. Na primer, ukoliko je neki sok ili keks, čips zdravstveno ispravan to ne znači da je poželjan u svakodnevnoj ishrani. Zato je važna edukacija potrošača o osnovnim principima pravilne ishrane, ali i o tome koje informacije mogu dobiti sa deklaracije proizvoda, na šta treba da obrate pažnju. U mnogim zemljama su recimo proizvodi označeni bojama semafora (crveno, žuto, zeleno) sa naznakama zašto je neki proizvod poželjan u ishrani, a drugi nije.

A. Cvetićanin

 ------------------------------------

Karlov ugao

. Najnezdravija hrana jeste ona koje nema.

. Da li je u redu gladnom narodu preporučivati zdravu hranu?

. Da li u svinjskom gripu ima holesterola?

. Hrana u skupštinskom restoranu je neprskana. Ali gosti su isprskani svim bojama.

. Zašto se ne uveze vakcina protiv gladi?

. Po zdravlje je opasan i onaj srpski specijalitet: šljiva na oko.

. Uskoro ćemo i slavske kolače peći od genetski izmenjene soje.

.  Uvoznici hrane su genetski izmenjeni soj ljudi.

. Prasići i jagnjići jedva čekaju da Srbi počnu zdravo da se hrane.

. Srbi su fenomen: trpeza sve tanja, a mi sve deblji.

. Nemojte da jedete, ostanite živi!

. Pa šta ako ne jedemo zdravu hranu, opet smo među najstarijima u Evropi.

 Dragutin Minić