Preporuke o ishrani (ne)sprovodljive u praksi

Statistički podaci o zdravstvenom stanju stanovnika Srbije kažu da 46,5 odsto nas ima povišeni krvni pritisak, više od polovine, 54,5 odsto, ima problem viška kilograma različitog stepena, a doktori su svakom drugom pacijentu u svojoj ordinaciji dali savet o „promeni stila života“. Time su obuhvaćeni saveti po tipu „ostavite pušenje“, „budite fizički aktivniji“, „morate na dijetu“ i slično. Za razliku od jednostavne odluke „prestaću da pušim“, odluka o promeni načina ishrane i primeni neke specifične dijete ili povećanja fizičke aktivnosti nije dovoljna sama po sebi. Potreban je bar osnovni stručni savet koji mora biti mnogo detaljniji od toga. Tako bi za fizičku aktivnost valjalo da se konkretizuje kao „najmanje 30 minuta bar pet dana u nedelji“ neka od aktivnosti, tipa brzo hodanje, vožnja bicikla, gimnastika, plivanje određenog intenziteta koje je na ivici da vas ostavi bez daha ali nikako ne viši.

A tek kad su u pitanju medicinske dijete – uzgred, druge i ne postoje, ali to je druga tema. Da se zadržimo ovog puta samo na povišenom krvnom pritisku od koga pati zastrašujuće veliki broj nas u Srbiji. U dijetama za prevenciju i (ili)lečenje ne bi smelo da bude soli više od 5-6 grama, ni manje od 2-3 grama! To svako zna, čini mi se. U praksi, čak ni ja, iako dosta znam o ishrani, nisam sigurna da to mogu da ispunim.

Da objasnim na primeru kiselih krastavčića koje baš volim, a ne znam da spremim. Prema tome, zavisim od prehrambene industrije kao uostalom većina vas. Na tegli ćete naći sastav, krastavčići, so, šećer, kiselina, neki začini. I to je kraj. Koliko ima soli? E pa to je tajna. Naš zakonodavac nije predvideo obavezu proizvođača da deklariše nutritivni sastav. To je predviđeno samo za hranu specifične namene „dijetetske proizvode“. Kao da najveći broj ljudi treba time da se hrani a ne običnim namirnicama.

E pa da se vratimo krastavčićima. Na nekim čak imate kalorije, ugljene hidrate, proteine, masti, a so –nema ! Ja, po opisu posla, znam da količina natrijuma u krastavčićima skače do hiljaduputa kada se spremaju za zimnicu. Tako ispadne da ako pojedete 200 grama krastavčića, da ne pominjem druge kiselice kao turšiju, unećete polovinu onog što je preporuka.

A gde su sve druge stvari kao što su pršute, šunke... senf, kečap, da ne zaboravimo hleb. Pacijenti često prestanu da sole jela koja sami spremaju i efekat koji postižu je gotovo nikakav jer podaci kažu da se tako unosi manje od deset odsto ukupne soli. Sve ostalo je iz onog što zovemo gotovi prehrambeni proizvodi, šumeće tablete i slično.

Rešenje je očigledno van domena lekara, prevashodno u rukama stručnjaka i zakonodavca koji kroji zdravstvenu politiku u okviru koje veoma bitno mesto mora da zauzima niz propisa o kvalitetu hrane a koje bi u praksi trebalo da sprovodi nezavisno telo. Ne može i ne sme to biti pod okriljem ministarstva, jer kad morate da budete politički korektni onda je veliki rizik da ćete biti stručno nekorektni. Zato bi valjalo za početak da ohrabrimo proizvođače hrane koji se trude da naprave kvalitetan proizvod tako što će razlike u kvalitetu biti prepoznatljive i zakonom obavezne.

Tako ću možda i ja uspeti nekad neki proizvod da preporučim na osnovu činjenica. I za kraj, nemojte molim vas da prestanete da jedete krastavčiće,turšiju ikiseli kupus. Ostavite ih malo do odstoje u vodi i imaćete sjajnu hranu! 

Autorka je specijalista za ishranu, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu