Irac sa „crnom" dušom

Bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu jedna želja ostala je zauvek neispunjena: da svira na koncertu sa Vanom Morisonom. Najbliže ostvarenju sna bio je 30. novembra 1995. kada je posetio Belfast. Tog dana najčuveniji beli bluzer je sa bendom svirao u prestonici Severne Irske pred bezmalo 80.000 ljudi. Pošto je saksofonista, Klintonu je srce zaigralo... Ipak, na binu nije izašao. Nisu ga pustili – telohranitelji.

Možda je tako i bolje, pošto je Morison tog dana izveo i kompoziciju „Dani kao ovaj”, zvaničnu himnu Irskog mirovnog pokreta. A Klinton se, tokom svog predsednikovanja, baš i nije isticao preteranom miroljubivošću...

Rođen u istočnom Belfastu 31. avgusta 1945. kao Džordž Ajvan Morison, Klintonov „nesuđeni kolega” uzdigao se, i kao pevač i kao kompozitor, u vrh svetske muzike. Dok su njegovi drugari u detinjstvu jurcali za loptom, on se predao učenju sviračkog zanata upoznajući tajne gitare, usne harmonike, klavira, saksofona... Ipak, glas mu je bio udarno oružje, i upravo on mu je otvorio sva vrata rokenrola, soula, džeza i bluza.

Rastao je uz Dželija Rola Mortona, Reja Čarlsa, Leda Belija, Solomona Barka... Kako je kasnije govorio: „Da nije bilo tipova kao što su Rej i Solomon, ne bih bio gde sam. Oni su mi bili inspiracija, terali me da idem napred. A da nije bilo te muzike, ja ne bih radio ovo što danas radim”.

Kao dvanaestogodišnjak je oformio prvi bend „Sputnjici”. Bilo je to vreme ranih letova u svemir, a naziv ruskih raketa „Sputnjik” mogao se pročitati u svim novinama širom planete. Već sa 17 godina (1963), sa grupom „Monarsi” je krenuo na svirke po Evropi. Na veliku scenu je stupio iduće godine, kada je sa grupom „Dem” (Them) snimio pesmu „Glorija”, koju je komponovao, a koja je ubrzo postala toliko popularna, da su je u svoje repertoare uvrstili i početnici i ugledni muzičari.

U solo vode se upustio 1967. kada je snimio „Devojku sa smeđim očima” (Brown Eyed Girl). Od tog trenutka njegova karijera u konstantnom je usponu. Priznanja stižu sa svih strana, i od kolega muzičara i od kritičara. Naredne godine snima album „Astral Weeks”, a zatim „Moondance”... Više nije bio zvezda u usponu, postao je beli kralj bluza i soula. Svirati sa njim na istoj sceni bilo je čast i velika škola.

Njegova muzičarska mašta nije trpela klišea. Pesme su mu se kretale od duhovnih i inspirisanih keltskom tradicijom, pa preko rokenrola do džeza. Čak i ono što je uzimao od drugih autora dobijalo je novi, upečatljiviji smisao.

Dobitnik je nagrade „Gremi”, a kao pevač i kompozitor uvršten je u „Kuću slavnih rokenrola”. Do sada je snimio 45 albuma, što studijskih, što živih. Na albumu „A Night in San Francisco”, snimljenom uživo, gosti su mu bili idoli iz detinjstva Džimi Viterspun, Džon Li Huker i Džunior Vels. I danas aktivno nastupa.

Dani kao ovaj

I kada ne pada kiša, biće dana kao ovaj

I kada se niko ne žali, biće dana kao ovaj

Kada sve dolazi na svoje mesto, kao pritiskom na prekidač

Da, mama mi je govorila: biće dana kao ovaj

I kada nemaš briga, biće ovakvih dana

Kada se nikome ne žuri, biće ovakvih dana

Kada te ne izdaju onim Judinim poljupcem

Da, mama mi je govorila da će biti dana kao ovaj

Kada ti nisu potrebni odgovori, biće ovakvih dana

Kada ti se ne ukazuju prilike, biće ovakvih dana

Kada izgleda kao da se svi delići slagalice uklapaju

Moram da se setim, biće ovakvih dana

Kada svi hrle napred, i nema trikova

Kada nema izmena za ključni udarac

Kada niko ne brine kako ćeš živeti

Opet se setim, biće još ovakvih dana...