Tajne duvanskog dima

Posle potpisivanja CEFTA ugovora o slobodnoj trgovini u centralnoevropskom regionu, 19. decembra prošle godine u Bukureštu, ovdašnji privrednici kao da nisu podelili oduševljenje političara. Iako se sporazum praktično samo njih i tiče, oni se gotovo uopšte nisu čuli. Verovatno zato što znaju da se, manje-više, za njih ništa korenito ne menja, jer se zadržavaju dosadašnji režimi trgovanja.

Ovaj sporazum je "ujedinitelj" dosadašnja 32 bilateralna sporazuma iz regiona koji obuhvata bivšu SFRJ minus Slovenija, uz dodatak Albanije i Moldavije. Predviđeno je da se CEFTA u parlamentima članica ratifikuje do maja 2007. godine, međutim stupiće na snagu kada je ratifikuje pet članica. Za ostale koji to ne učine važe postojeći bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini.

Sporazumom CEFTA je predviđena trgovina industrijskim proizvodima bez ikakvih carinskih ograničenja, isto važi i za 90 odsto poljoprivrednih, dok se za preostale agrarne proizvode zadržava postojeći nivo zaštite i to samo prema određenim zemljama. Deklaracijom je predviđena dalja liberalizacija, ali to je postavljeno kao načelo, a ne i izričita obaveza članica.

Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović kaže da je vrednost CEFTA što je sveobuhvatna, sporazum je kao takav precizniji, reguliše pitanja necarinskih barijera, zajedničkog porekla proizvoda i mehanizme rešavanja sporova kroz zajednički komitet. Takođe, tim sporazumom se šalje poruka investitorima da je region stabilan, da se integriše i da svako ko ovde ulaže može da računa na tržište od 30 miliona stanovnika. Tome valja dodati i pogodnosti našeg preferencijalnog statusa u trgovanju sa EU i Rusijom.

– Ovim ugovorom o slobodnoj trgovini Srbija samo dobija. Pre svega očekujemo da BiH prestane diskriminatorski da se ponaša i ukine uredbu Saveta ministara o uvođenju carina na mleko, meso i prerađevine iz Srbije. Sem toga, profitiraćemo od ulaska Rumunije i Bugarske u EU, jer je u poslednje vreme uvoz iz ove dve zemlje počeo enormno da se povećava. Sada se, međutim, spoljnotrgovinski režim menja u našu korist jer se naša carina prema njima kao članicama Unije povećava, a njihova prema nama spušta. Oni su u slučaju prehrambenih proizvoda imali visok stepen zaštite od oko 40 odsto u proseku, a ubuduće će biti nula, jer sa EU imamo pravo bescarinskog izvoza – objašnjava Sekulović.

Sporazum o slobodnoj trgovini ne uključuje liberalizaciju trgovine naftom i naftnim derivatima. Naime, domaću naftnu industriju nastavljamo da štitimo i dalje i to zabranom uvoza naftnih derivata.

Jedini "vruć krompir" u priči oko ugovora o slobodnoj trgovini u regionu jesu cigarete. Tačnije, naš spor sa Hrvatskom zbog naših dvojnih akciznih opterećenja na uvozne i domaće cigarete (pet puta su niže za domaće), što je u suprotnosti i sa pravilima CEFTA i STO, a zbog čega su oni tražili njihovo izjednačavanje. Ovaj spor bi trebalo da se reši narednih meseci, a Sekulović kaže da neće biti nikakve štete i ukoliko se ne reši, jer CEFTA "neće pasti na cigaretama".

Predlog naše strane je, inače, bio da se akcizna zaštita konvertuje u povećanu carinu koja je sada 15 odsto i kao takva najniža u regionu. Hrvatska carina na cigarete je 38 odsto, a EU čak 58 odsto. Naši zvaničnici, inače, stalno potenciraju da imaju obaveze prema multinacionalnim kompanijama koje su kupile ovdašnju duvansku industriju zbog uloženih sredstava i da su se obavezali da u razumnoj meri štite ovo tržište dok ove kompanije ne povrate uloženo. Taj rok je 31.12. 2009. godine.

– Narednih meseci preispitaće se celokupna politika države prema duvanskoj industriji i to propisi o akcizama, carini i obaveznom otkupu duvana. I Hrvatska i Srbija krše sporazum CEFTA, mi kod akciza, oni kod netarifnih barijera. Smatram da bi bilo nepravedno da umanjimo našu zaštitu, a preuzeli smo i obaveze prema duvanskoj industriji – kaže Sekulović.

Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže da mi akcize nećemo moći da pretvorimo u uvećanu carinu jer smo takvu obavezu preuzeli još pre pet godina kada nam je EU odobrila bescarinski uvoz, a takva "stendstil" klauzula važi i prema STO čiji nismo članovi, Hrvati jesu, a mi počinjemo pregovore.

– Cela priča oko CEFTA i cigareta nije zbog Hrvata, već zbog domaćeg tržišta. Ne boje se multinacionalne kompanije koje su vlasnici naše duvanske industrije jedne regionalne firme kakva je "Tvornica duhana Rovinj" i njihovih cigareta koje u ukupnom uvozu ne zauzimaju značajno mesto. Pa nije kod nas "ronhil" najtraženija cigareta. To je zapravo borba da se ne poveća domaća akciza koja je sada najniža ne samo u regionu već i u Evropi, pa su otuda kod nas cigarete najjeftinije. Jer, povećanjem akcize i poskupljenjem cigareta smanjila bi se potrošnja na ovom tržištu vrednom 350 miliona evra. Upravo zbog toga u predstojećim pregovorima duvanska industrija tražiće koncesije, poput ukidanja obaveze otkupa domaćeg duvana i slično – kaže Živkov dodajući da nije tačno da smo potpisali ugovor o tome da ćemo da ih štitimo, a da li je bilo nekog drugog "džentlmenskog" sporazuma sasvim je druga stvar.