Novi početak Hrvatske

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – „Četiri stranke, jedna vizija, jedan program za Hrvatsku. Danas su nam hrvatski građani dali poverenje i šansu da vodimo Hrvatsku, naša odgovornost je velika, golema. Nećemo pogrešiti, obećavam to potpuno svestan.”

Tim rečima je lider socijaldemokrata i budući premijer Zoran Milanović označio početak nove ere posle ubedljivog poraza dosad vladajućeg HDZ-a.

Na osnovu 98 odsto prebrojanih glasova, mogu se praktično saopštiti konačni rezultati parlamentarnih izbora na koje je izašlo oko 62 odsto birača.

Prema službenim podacima, Kukuriku koalicija – koju čine Milanovićeva Socijaldemokratska partija (SDP), Hrvatska narodna stranka (HNS), Istarski demokratski sabor (IDS) i Hrvatska stranka penzionera (HSU) – osvojila je 80 mesta u Saboru od 151 mesta, što čini stabilnu većinu i znači da će moći samostalno da sastavlja vladu.

Dosada vladajući HDZ osvojio je ukupno 47 mandata (sa sva tri predstavnika dijaspore).

U Sabor još ulaze nova stranka Hrvatski laburisti (koju je nedavno osnovao i vodi nekadašnji poznati sindikalista Dragutin Lesar) sa šest mesta i sa istim brojem mandata regionalna Hrvatska demokratska stranka Slavonije i Baranje (HDSSB), koju je stvorio Branimir Glavaš (koji u BiH izdržava kaznu zbog ratnih zločina nad Srbima u Osijeku).

Sva tri mesta predviđena za Srbe ponovo je osvojila Samostalna demokratska srpska stranka (Milorad Pupovac, Vojislav Stanimirović i Jovo Vuković).

Dva mesta osvojila je nezavisna lista nedavno penzionisanog rimokatoličkog sveštenika Ivana Grubišića, a po jedno mesto Hrvatska seljačka stranka i HSP „dr Ante Starčević”, koju predvodi povratnica iz Kanade Ruža Tomašić.

Od deset teritorijalnih izbornih jedinica u kojima je birano po 14 zastupnika, koalicija SDP-a pobedila je u osam, a HDZ u svega dve (severna Dalmacija sa zaleđem i područje Slavonskog Broda uz Savu, do granice sa Srbijom).

Kukuriku koalicija najbolji rezultat je postigla u izbornoj jedinici koja obuhvata Istru (57,4 odsto glasova, a HDZ jedva 12,1), sledi zatim područje Zagorja i Međumurja sa 52,7 odsto (HDZ 15,5), i područje Zagreba sa 42,6 odsto (HDZ 21,4).