Marže od pet, pa do 35 odsto

Od svih većih trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji, samo su predstavnici jednog dali potpun i detaljan odgovor na pitanje „Potrošača” o visini marži. Ostali su ili uglavnom ili delimično odgovorili na naša pitanja. Ima onih koji su izbegli direktan odgovor, kao i trgovaca koji uopšte nisu želeli da odgovore na pitanja našeg lista, odnosno na pitanja njihovih kupaca, koji našoj redakciji svakodnevno upućuju jednostavna pitanja – da li je visina trgovinskih marži javni podatak? I ako jeste, koliko one iznose? Upravo ta pitanja smo prosledili službama za odnose za javnošću najvećih prehrambenih maloprodaja u Srbiji.

Na osnovu odgovora, zaključak je da prosečne marže u Srbiji nisu veće od 17 ili 18 odsto. Ali raspon marži je veliki, pa je tako na osnovnim namirnicama zarada trgovaca jednocifrena, a na pojedinim neprehrambenim artiklima čak i do 30 ili 35 odsto.

Tako Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora „Gomeksa”, kaže za „Potrošač” da visina marži u ovom trgovinskom lancu, koji uglavnom posluje u Vojvodini, nije tajna.

– Kada govorite o trgovačkim maržama jedino je ispravno govoriti o prosečno ostvarenim maržama pošto pojedinačne marže zbog uticaja poslovne politike ili konkurencije ponekad daju potpuno iskrivljenu sliku. Prosečno ostvarena marža na mesečnom nivou u „Gomeksu” za 2011. godinu varira, u zavisnosti od sezone, između 17,8 i 19 odsto – kaže Kovačević.

I u „Veropulosu” su rekli da su svi podaci o firmama javni i svako može da ima uvid u njih preko završnih računa u kojima se vidi sve, a ne samo kolika je marža, kao i da su ovi podaci dostupni svima preko Agencije za privredne registre.

– Nama iz godine u godinu marža opada, pa je i profit po jedinici proizvoda sve manji i manji. Cene se formiraju sa što nižim maržama i sa ciljem da potrošačima izađemo u susret sa niskim cenama. Na primer, za sve proizvode iz grupe osnovnih namirnica, gde spadaju mleko, ulje, šećer, meso i brašno, marža se kreće od pet do deset odsto, što je ispod naših operativnih troškova. Ima i slučajeva kada profita uopšte nema, sve u cilju zadovoljavanja potreba potrošača za osnovnim namirnicama. Osim toga, „Super Vero” nema potrebu za visokom maržom jer prodaje više robe kroz veće trgovinske formate, što svakako opet ide u korist našim kupcima – rekli su u „Veropulosu”.

U kompaniji „Merkator S” izbegli su direktan odgovor na naše pitanje, pa su rekli da u Srbiji posluju kroz dva brenda.

– To su „Merkator” premijum brend sa visokim nivoom usluge, sofisticiranim projektima lojalnosti i visokom trgovačkom tehnologijom i „Roda” brend koji posluje kroz četiri prodajna formata. Upravo ovakav rad na tržištu omogućava da našim kupcima, kroz pojedine formate, ponudimo osnovne prehrambene proizvode sa minimalnim maržama – naveli su u „Merkatoru S”.

Odgovore DIS-a, „Idee” i „Univereksporta” nismo dobili, dok ni iz „Deleza”, u čijem sastavu su „Maksi” i „Tempo”, nije stigao ništa precizniji odgovor.

– Cena artikala u našim prodavnicama formira se pod uticajem tržišta i niza elemenata, kao što su vrsta proizvoda, brend, kategorija, kupovna moć i različiti troškovi, poput transporta, struje ili skladištenja. Kroz pregovore sa dobavljačima, poručivanja velikih količina i sinergije našeg poslovanja u regionu jugoistočne Evrope, trudimo se da ponudimo konkurentne i pristupačne cene, za bezbedne proizvode koji su dobrog kvaliteta. Marže se razlikuju među proizvodima različitih kategorija i iako ne govorimo o konkretnim maržama, kvartalno objavljujemo javno dostupne podatke o profitu „Delez grupe”– istakli su u „Delezu”.

Prosečna marža od 17 do 18 odsto

Goran Kovačević tvrdi da, kada je reč o trgovini, postoje dva srpska mita. Prvi je da su trgovačke marže u Srbiji neopravdano visoke i  drugi – da će konkurencija stranih lanaca uticati na smanjivanje marži.

– Pojam marže je teško definisati, ali kada bismo sve uprostili i maržom smatrali razliku u ceni između nabavne i prodajne vrednosti, došli bismo do podatka da prosečni trgovac u Srbiji ostvaruje maržu od 17 do 18 odsto, a na Zapadu više od 21 ili 22 odsto. Sve ovo zavisi od zemlje do zemlje, pa tako Nemačka ima verovatno najniže marže, ali ima ogromne promete pa je to opet veoma unosan posao. Srbija nema ni jedno ni drugo – navodi Kovačević dodajući da je drugi mit, da će strani trgovinski lanci doneti manje marže takođe netačan, a to se vidi iz činjenice da, iako ih pozivamo na sva usta i nudimo im olakšice koje već spadaju u sferu tragikomedije, njih ipak nema.

– Nema ih, između ostalog, jer naš prosečan kupac ne može da plati cenu usluge (maržu) koju strani lanci očekuju. Marža je izrazito tržišna kategorija. Svaki trgovac bi voleo da ima maržu 1.000 odsto, ali postoji konkurencija koja mu to ne dozvoljava i tako dolazimo do tržišno iznijansiranih marži. U Srbiji postoji veoma izražena tržišna utakmica između vodećih trgovinskih lanaca i to beskompromisna utakmica gde je cilj da se konkurent ukloni sa tržišta (kupi), a ne da se samo otme deo kolača. Odatle oni vikend popusti od 10 odsto na sve proizvode što nigde nećete videti na Zapadu – smatra Kovačević.

Samo za preživljavanje firme maržiranje od 15 do 16 odsto

On dalje navodi da je da bi prosečna trgovinska firma preživela potrebno od 15 do 16 odsto marže.

– Ako se na najprodavanijim proizvodima kao ulje, šećer, mleko zaradi, na primer, sedam odsto, onda ostale proizvode morate maržirati sa najmanje 30 do 35 odsto da biste na kraju preživeli. Ako uz to dobijete račun za ono što se na Zapadu smatra socijalnom politikom iz domena budžetskog finansiranja, pa još i troškove preskupe države, onda nije dovoljno ni 16 ili 17 odsto marže – smatra naš sagovornik.

Ne treba zaboraviti, dodaje on, da je ono što na Zapadu prvo uočimo – relativno jeftina hrana – pre svega rezultat enormnih subvencija u agraru, a ne niskih marži u trgovini.

– Osim toga, marža reaguje na svaku promenu ekonomske politike zemlje, pa ako vi poskupite struju za 15 odsto, ali objavite da to ne važi za 1,5 miliona građana, zaboravili ste obavestiti te građane da će se poskupljenje struje kroz proizvodnju i trgovinu preliti na finalne proizvode koji će biti skuplji. Dobili ste jeftiniju struju, ali skuplji kaladont, toalet papir, pelene i slično i na kraju ste na istom. Ili, ako tolerišete nezakonitu prodaju na odloženo plaćanje uz prećutno objašnjenje da se tako pomaže narodu, a zaboravite reći da to odloženo plaćanje uglavnom finansiraju banke koje svoju uslugu naplaćuju, a trgovci tu cenu kroz marže prenose na kupce, vi ste opet na istom – zaključuje Kovačević.

NOPS: Sve na kraju plate kupci

– Potrošači bi trebalo da znaju koja je realna cena proizvoda, a koliko preko toga zarađuje trgovac. Prema zvaničnim podacima Evrostata, Evropskog statističkog zavoda, marže u Srbiji su između 15 i 17 odsto, ali mislim da ti podaci nisu tačni. Javna je tajna da trgovci zarađuju mnogo više, da proizvođačima posebno naplaćuju dobro mesto na rafu, takozvano ulistavanje. Ako sve to saberemo, marže u pojedinim trgovinama dostižu i 40 odsto. A o uvoznim proizvodima poput kozmetike, slatkiša i hemije i da ne govorimo. Svi znamo koliko su skuplji nego u inostranstvu. A sve to na kraju plate kupci – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) dodajući da i dalje važi preporuka ove organizacije državi da limitira marže za dvadesetak osnovnih životnih namirnica.

Postavlja se, međutim, pitanje da li bi se time ugrozilo slobodno tržište i izazvale nestašice. Zato ekonomisti poručuju da nema idealnog policajca, koji bi čuvao male marže i obezbedio uredno snabdevanje tržišta, osim konkurencije.