Moguće odlaganje odluke o kandidaturi za mart 2012.

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Dan uoči rasprave lidera Evropske unije o tome da li treba Srbiji dodeliti status kandidata, evropske diplomate i funkcioneri evropskih institucija ne znaju da li će Berlin omogućiti Beogradu da skoči na višu stepenicu u evropskim integracijama.

Lideri EU su na sinoćnjoj neformalnoj radnoj večeri u Briselu imali žestoku raspravu o brojnim temama, a diplomatski izvori navode da postoji mogućnost da se odluka o davanju statusa kandidata Srbiji odloži za mart 2012. godine.

Kako tvrde ti izvori, i dalje su otvorene sve mogućnosti, ali u nacrtu odluka o kojima će se još raspravljati danas navodno piše da će se o kandidaturi Srbije raspravljati u martu pod uslovom da Srbija u međuvremenu „u dobroj volji ispuni uslove koji se tiču dijaloga Beograd-Priština” navedene u zaključcima Saveta ministara donetim prošlog ponedeljka.

Diplomatski izvori navode da ukoliko bude donesena ovakva odluka, ona će pre svega biti rezultat protivljenja Nemačke koja smatra da Srbija nije dovoljno uradila na poboljšanju odnosa sa Kosovom.

Ovaj diplomatski izvor, koji je insistirao na anonimnosti, navodi da navodno u nacrtu piše i da će se o datumu početka pregovora sa Crnom Gorom odlučivati na samitu u junu 2012. Međutim, diplomate su oprezne i navode da i dalje postoji mogućnost da „dvadesetsedmorica” postignu konsenzus i odobre Srbiji kandidaturu a Crnoj Gori odrede datum početka pregovora za članstvo u EU.

Portparol stalnog predstavništva Savezne Republike Nemačke pri EU Štefan Bredohl za „Politiku” je rekao da nema nikakve nove informacije o tome kakav će biti stav Berlina i da i „oni čekaju kakvu će odluku doneti Evropski savet na kojem će učestvovati kancelarka Angela Merkel”.

Sličnu informaciju prenosi i Kasper Čmilevski, iz stalnog predstavništva Poljske, koja do kraja godine predsedava Uniji, ističući da će se odluka znati „tek u petak na samitu”.

U međuvremenu, zvaničnici Evropske komisije su se suzdržavali od davanja zvaničnih izjava, nezvanično ističući da „Srbija ima njihovu odlučnu podršku”, a da su sigurni i u podršku čak 26 država članica tako da se za neizvesnošću čeka odluka Berlina, koji je imao zamerke na doprinos koji je Srbija dala u sprovođenju dijaloga Beograd–Priština.

Kako bi ubedili svoje nemačke kolege da danas daju „zeleno svetlo” kandidaturi Srbije, pojedine evropske diplomate su se uključile u žestoku diplomatsku akciju, kako u Berlinu, tako i u Briselu.

Italijanski šef diplomatije Đulio Terci je na marginama ministarskog sastanka članica NATO-a u Briselu rekao da Rim smatra da bi „trebalo poštovati plan za Srbiju i da bi ona trebalo da dobije status zemlje kandidata za članstvo u EU”. On je istakao da uoči samita EU, Italija nastavlja da „radi i razgovara o tome”.

„Beograd zna da može da računa na naše odlučno i iskreno prijateljstvo”, rekao je Terci i dodao da Italija saoseća sa vojnicima Kfora koji su povređeni na severu Kosova, ali da „oni ne veruju da bi vlada u Beogradu trebalo da bude odgovorna za tu epizodu, budući da je odmah ocenila incident kao neprihvatljiv”.

Prema rečima Tercija, pozicija predsednika Srbije Borisa Tadića je „bila veoma uverljiva”, a „Tadić sigurno ne može da interveniše i pošalje policijske snage na jug Srbije”. On je dodao da neke zemlje EU „vide u tim događajima manjak jasnosti (pozicije) Beograda i kao rezultat toga verovatno je da će biti opiranja u Evropskom savetu” da se odobri status kandidata, ali da će Italija da nastavi u svojim naporima da se prevaziđu ova opiranja.

I vicepremijer i šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn zastupa isti stav i ističe da je davanje statusa kandidata u interesu, ne samo Srbije, već i unije i Severnoatlantske alijanse.

„Ne verujem da ovde čovek ima drugog izbora. Čovek ne može da želi da nacionalističke tendencije zavladaju u Srbiji i da konflikt sa Kosovom postane još jači”, kaže Aselborn i dodaje da će se upravo to dogoditi ukoliko se Srbiji ne odobri kandidatura.

Njegov slovački kolega Mikulaš Džurinda kaže da bi trebalo da i Srbija i Crna Gora uđu u sledeću fazu evropskih integracija.

„Srbija je poslednjih godinu dana učinila značajan korak u ispunjavanju kopenhaških kriterijuma i uslova koji proističu iz procesa stabilizacije i pridruživanja. Usvojila je značajne zakone i mere, poboljšala saradnju sa Haškim tribunalom i obnovila dijalog sa Kosovom”, rekao je Džurinda za slovačku nacionalnu novinsku agenciju. „Nije samo Slovačka uverena da bi se dodeljivanjem statusa kandidata ubrzalo proreformski trend, za dobrobit Srbije i celog regiona”, dodao je Džurinda.

Nemački šef diplomatije Gido Vestervele na marginama ministarskog sastanka nije komentarisao kakav će danas biti stav Berlina o kandidaturi Srbije, ali je na sastanku ponovo osudio napade Srba na severu Kosova na vojnike Kfora, koji su se desili krajem novembra i bili jedan od razloga za znatno tvrđi stav Nemačke prema Srbiji. U napadima su, podsetimo, povređeni austrijski i nemački vojnici dok su pokušali da uklone barikade na severu Kosova.

„Ne možemo tolerisati političko podržavanje ovih napada, od bilo koga. Zato očekujemo da ti napadi prestanu i da se više ne ponove, kao i da svi političari regiona učine sve da se tako nešto ne ponovi”, rekao je on. „Kada naši vojnici budu napadnuti, i mi ćemo tada napasti. To se ne može tolerisati”, naveo jeGido Vestervele.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je kazao da alijansa neće prepoloviti broj vojnika na Kosovu u februaru kako je ranije planirano, dodajući da pozdravlja dogovor koji su Beograd i Priština postigli o zajedničkom upravljanju prelazima.

Ministri inostranih poslova zemalja NATO-a su u zaključcima sastankaistakli da „kriza na Kosovu zahteva dijalog i umerenost da bi se našlo održivo političko rešenje”.