Internet ne prašta naivnost

Iz gradića na zapadu Vojvodine, P. K., stručnjak iz oblasti poljoprivrede, obradovao se kada je jednog jutra na poslu otvorio svoju elektronsku poštu i video da je baš on dobitnik glavne premije državne lutrije Velike Britanije. Pročitao je prve tri-četiri rečenice mejla i – stao. Bio je ubeđen da ga je „bog pogledao“. Dobitak je bio toliki da mu se, kako je kasnije ispričao prijateljima, zavrtelo u glavi. Istog trenutka počeo je da „pravi konstrukcije“ o kupovini novog automobila, proslavi dvadesetogodišnjice braka na nekom egzotičnom ostrvu...

Radosnu vest je, kako i dolikuje, podelio sa suprugom na večeri u skupom restoranu.

Sutradan, kada su se strasti u porodici malo smirile, ponovo je pročitao sadržinu mejla. Ovoga puta i preostalih četiri-pet rečenica. U jednoj od njih, slovima manjim od ostalog sadržaja, pisalo je da zbog troškova obračuna dobitka, slanja potvrda u Srbiju i drugih „administrativnih troškova“ na račun u Engleskoj treba da uplati 50 evra.

– Šta je 50 evra, naspram dva i po miliona koje treba da dobijem – glasno je komentarisao P.

Već narednog dana uplatio je traženi iznos. Nikakvu potvrdu o transferu novca nije dobio, ali za to nije mnogo mario. Posle dva dana, uz vrlo vešto sastavljeno pismo, stigla mu je obaveštenje da zbog „neplaniranih troškova“ treba da uplati dodatnih 100 evra. Otišao je u banku.

Na svakih, otprilike, nedelju dana, P. je stizao novi mejl u kom se od njega zahtevalo da uplati određenu sumu novca. Iznosi su u svakom mejlu bivali sve veći, dok nisu dostigli čak 20.000 evra.

Kada je, posle nekoliko meseci, otišao u policiju, P. K. se bolno osvestio. Shvatio je da je zbog lakovernosti naseo na prevaru, a snovi o novom automobilu, proslavi godišnjice braka na egzotičnom ostrvu nestali su u sekundi.

Branko Stamenković, specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal, kaže da na prevare ovakve vrste nasedaju svi. Nema, kaže, pravila ni kada se radi o starosnoj strukturi, ni o socijalnom statusu, ni o stepenu obrazovanja.

– Ljude u Srbiji, ako tako mogu da kažem, podelio bih u dve grupe: one koji nasedaju na prevare i one koji kada uoče tako nešto, o tome obaveštavaju istražne organe. Zbog toga ne bih mogao da kažem da li su Srbi lakoveran narod. Kada je reč o prvoj grupi ljudi, u pitanju su sve kategorije ljudi, od onih s nezavršenom osnovnom školom do onih s fakultetom. Mislim da stepen obrazovanja, socijalna struktura ili neki drugi parametri nisu presudni. Mislim da je presudna ta želja da se olako dođe do novca – objašnjava Stamenković.

Pravila nema ni kada je reč o periodu „zavlačenja“ onih koji nasednu. Ima primera, kaže naš sagovornik, da su ljudi isplaćivali i po 10.000-20.000 evra.

– Novac su uplaćivali i u deset navrata, ne vodeći uopšte računa o tome da li su oni, zaista, učestvovali u toj lutriji, da li su ikada uplatili neki listić, da li su se ikada prijavili za igre na sreću u zemlji u kojoj je dobitak, navodno, izvučen, da li žive na teritoriji te države… Uopšte se ne postavljaju neka od prethodnih pitanja, pa čak ni da li je taj dobitak uopšte realan. Bukvalno se preleti preko teksta mejla u kojem najupečatljiviji ostaje iznos koji se obećava i, navodno, način na koji da se dođe do tog iznosa. Odbacuje se svaki mogući momenat opreza, zdravog razuma… bilo čega što bi moglo da zaustavi osobu da nekom potpunom neznancu isplaćuje takve sume novca – navodi tužilac za „sajber kriminal“.

Lakovernici koji nasednu na ovako laku zaradu, u velikoj većini slučajeva, ostaju i bez novca koji su uplaćivali „na ime troškova“, ali i bez adekvatne satisfakciju u smislu kažnjavanja onoga koji je poslao mejl. Radi se, objašnjava Stamenković, o dobro organizovanim grupama ili vrlo veštim pojedincima kojima je izuzetno teško ući u trag.

– Ukoliko je naš građanin oštećen i podnese krivičnu prijavu za izvršenje krivičnog dela, pa i kada je nepoznato lice u pitanju, mi smo dužni da po njoj postupamo. Najpre preduzimamo radnje koje su u našoj mogućnosti i nadležnosti. Ukoliko je preko naših banaka došlo do isplaćivanja tog novca tražimo izveštaj gde je taj novac uplaćen, ko ga je, gde, kada i na koji način podigao kako bismo mogli da pratimo trag novca. S tim setom podataka krećemo u međunarodnu saradnju i putem međunarodne pravne pomoći putem zamolnice zatražimo određenu vrstu postupanja od strane tih stranih sudskih ili tužilačkih organa. Dešava se da su, recimo, iako je uplata išla na račun banaka u zapadnoj Evropi, ti računi vezani za neke račune na udaljenim of-šor ostrvima i da postoji trajni nalog za automatsko prebacivanje sredstava i da novac. S obzirom na to da je u tom momentu praktično dalja međunarodna pomoć nemoguća, jer ne možemo da stupimo u kontakt s tim organima, niti oni imaju volje da preduzmu bilo kakvu meru, nailazimo na zid – kaže Stamenković.

-----------------------------------------------------------

Kako se biraju mejlovi

Postoji više načina za pronalazak adresa na koje će biti poslati sporni tekstovi. Postoje baze mejlova kod provajdera koje mogu da budu provaljene. Ne mora da znači da su domaći provajderi u pitanju, može da dođe i do provale banke podatke pretraživača Jahu i Gugl i da se odande izvuku podaci.

– Mejl u kome se neko obaveštava o nagradi se šalje na milion adresa. Ako se deset „upeca“ na njega organizatori dobro prolaze– kaže Branko Stamenković.