Nobelov potomak preti Norveškoj

Specijalno za „Politiku“

Oslo – Ukoliko nastavi da u budućnosti pogrešno tumači ili zloupotrebljava poslednju volju slavnog švedskog pronalazača i industrijalca, Norveškoj preti opasnost da izgubi pravo na dodeljivanje Nobelove nagrade za mir.

Danas se, u do sada najoštrijoj kritici rada Nobelovog komiteta, upravo baš na dan kada se tradicionalno, svake godine, najprestižnije svetsko priznanje dodeljuje laureatima na svečanosti u gradskoj Skupštini u Oslu, oglasio Mikael Nobel, jedan od retkih potomaka familije Šveđanina Alfreda Nobela, utemeljivača i osnivača najcenjenije nagrade na svetu. Da ne bude zabune, važno je pojasniti da se voljom Alfreda Nobela, njegova nagrada za književnost, hemiju, fiziku, biologiju i ekonomiju dodeljuju u Stokholmu, dok se Nobelova nagrada za mir proglašava i dodeljuje u prestonici Norveške. Smatra se da je Nobel odredio Norvešku za dodeljivanje nagrade za mir jer su u ranijoj istoriji ove dve zemlje bile u uniji pa je švedski bogataš Alfred procenio da Norveška kao „mlađi brat“ Švedske dobije pravo da određuje kome će pripasti najprestižnije svetsko priznanje.

U oštrom i kritičkom tonu u današnjem obraćanju javnosti preko norveškog dnevnika „Aftenposten“, potomak familije Nobel je upozorio da će zatražiti od Nobelove fondacije u Švedskoj da interveniše i norveškom Nobelovom komitetu oduzme pravo na dodeljivanje mirovne nagrade. Mikael podseća da Nobelova zadužbina u Švedskoj jeste jedina koja ima odgovornost da prati kako se i na koji način u praksi sprovodi testament koji je za sobom ostavio slavni pronalazač dinamita, da li nagrada zaslužuje i zadržava epitet najprestižnijeg svetskog priznanja.

Nobelova fondacija u Stokholmu, objasnio je Mikael Nobel, može da preuzme potpuni nadzor na norveškim Nobelovim komitetom i, ukoliko proceni, imaće pravo da od norveškog Nobelovog komiteta zatraži listu kandidata za mirovnu nagradu, prouči je i, na kraju, odbije ili odobri ko može da dobije godišnje mirovno priznanje.

Dakle, Norvežani se nalaze u opasnosti da izgube potpunu samostalnost u odlučivanju i proglašenju mirovnjaka godine i potpadnu pod nadzor i kontrolu švedskih tumača Nobelovog testamenta a u krajnjem ishodu potpuno ostanu i bez svog najpoznatijeg brenda.

– Politizovanjem poslednje Nobelove volje, donošenjem odluka koje su u suprotnosti sa Nobelovim testamentom, norveški Nobelov komitet gubi legitimitet, njegove odluke postaju irelevantne u odnosu na ciljeve za koje se Alfred Nobel zalagao. A u njegovom testamentu, napisanom 1895. godine, podvlači Nobelov naslednik, kristalno jasno stoji da se mirovna nagrada „ima dodeliti borcima za mir, istaknutim pojedincima koji se zalažu i bore za sprečavanje ratova kroz bratimljenje naroda, koji se zalažu i bore za globalnu saradnju i razoružanje zasnovanu na globalnoj pravdi i institucijama“. Ni manje ni više od toga, navodi Nobelov praunuk.

Međutim, kako je u daljoj analizi naveo Mikael Nobel, u poslednjih desetak godina norveški Nobelov komitet izgubio je orijentaciju skrenuvši sa Nobelovog puta, dodeljivao je mirovna priznanja borcima za ljudska prava, aktivistima i borcima za borbu protiv zagađenja i globalnog zagrevanja (takozvanim klimatskim aktivistima i borcima za zaštitu čovekove okoline), i nizu drugih ličnosti čiji rad nije imao ama baš nikakve veze sa specifičnom mirovnom vizijom koju je imao Alfred Nobel.

Njegov praunuk Mikael nije želeo da pojedinačno imenuje niti analizira rad dosadašnjih laureata, ali kako mediji čitaju između redova i tumače Mikaelovu „volju“, potomak slavne porodice Nobel očito je mislio na kontroverzno dodeljivanje mirovne nagrade američkom predsedniku Baraku Obami, kineskom aktivisti i borcu za ljudska prava Liu Ksiabou, bivšem američkom potpredsedniku Al Goru za projekat i panel o klimatskim promenama, Mohamedu Junusu, tvorcu takozvane „zelene banke“ i povoljnih kredita za nerazvijene zemlje.

Oni su uradili mnogo za čovečanstvo ali Nobelovu nagradu za mir nikada nije trebalo da dobiju, jasno je podvukao Mikael Nobel. On dalje upozorava da kurs kojim je krenuo Nobelov komitet u Oslu, njegova orijentacija da se udalji od testamenta orijentišući i usmeravajući svoj rad sa mirovnih procesa i razoružanja, fokusirajući se na ljudska prava, zaštitu životne sredine, klimatske promene, zapravo je „nezakonita, vrlo problematična“ i predstavlja grubo kršenje Nobelovog testamenta.

U svom obraćanju javnosti Nobelov praunuk ukazuje takođe i na licemerje i dvoličnost norveške zvanične politike. Oni javno tvrde da je Nobelov komitet politički neutralan, nezavisan od vladajuće garniture, norveške vlade i parlamenta, dok u isto vreme među norveškim političarima svake godine traje ogorčena i oštra borba ko će da popuni mesta i sedne u komitet.

„Zato norveški ministar spoljnih poslova Junas Gar Stere ima velikih problema da javnosti objasni kako to Nobelov komitet ne predstavlja zvaničnu norvešku politiku“, tvrdi Mikael Nobel upozorivši da neki članovi komiteta nisu kompetentni niti su kvalifikovani za članstvo, u stolice komiteta seli su isključivo po partijskom ključu i izbornim kvotama.

Nobelov komitet je ispolitizovan činjenicom da parlament bira njegove članove i on zavisi od izbornih rezultata i podele mandata. Takav način izbora članova komiteta dovodi u apsolutnu sumnju u neutralnost i odvajanje rada komiteta od oficijelne norveške politike, navodi Mikael Nobel.

Politizovanjem rada Nobelovog komiteta, njegovim ponašanjem suprotno volji Alfreda Nobela, postoji opasnost da najprestižnija narada izgubi legitimitet, a to ne zaslužuju ni norveški parlament a ni dosadašnji laureati, zaključuje Mikael Nobel.

Inače, najslavniji dinamitaš na svetu Alfred Nobel nije imao dece. Mikael Nobel je potomak jednog od njegova dva brata. Rođen je u Švedskoj ali je dugo godina živeo u Švajcarskoj i lično bio angažovan u mirovnim i pregovaračkim procesima, rešavanju konflikata. Mikael je dugo godina upravljao Udruženjem porodice Nobel a radi kao gostujući profesor na tehnološkom institutu u Tokiju.