Otvaraj

I 2006. godina "provukla" se bez donošenja nekoliko bitnih zakona. Među njima, zakona o restituciji i dugo najavljivanog i očekivanog – o otvaranju dosijea građana koje su revnosno vodili službenici Službe državne bezbednosti, posebno s kraja prošlog veka. Doduše, fasciklama zamandaljenim s deset brava u leto 2001. godine nakratko su odškrinute olovne korice, pa su retki i odabrani pojedinci dobili priliku da iščitaju "drugu" stranu svoje biografije.
Iluzorno je bilo očekivati da službenici SDB-a imaju literalnog dara, ali su mašte i preterivanja u definisanju karakternih i drugih osobina i sklonosti svojih klijenata imali su napretek. Oni kojima je bila ukazana "čast" da se upoznaju sa svojim dosijeom poštovali su policijsku preporuku da posle toga ne istupaju u javnost. Navodno, ne bi bilo zgodno javno govoriti o nekome ko radi tajno i u interesu države i njenih građana.

Magistar mašinstva Predrag Vuletić (55) iz Valjeva, inače svojevremeno dvostruki kandidat za predsednika države, osnivač Liberalno-demokratske stranke, uzorni suprug i otac dvoje dece, cenjeni stručnjak HK "Krušik", bio je jedan od prvih građana Srbije, koji je "prekršio" policijsku preporuku. Istog dana, posle skoro dvočasovnog iščitavanja debelog dosijea, pozvao je novinare i predočio im šta je sve zatekao u policijskom "notesu".

Mogao sam da "progutam" svakodnevna prisluškivanja telefona kako na poslu tako i stanu, kao i ostale gluposti i izmišljotine, veli Vuletić, koje su ispisane o njemu kao oponentu i političkom neistomišljeniku tadašnje vlasti i režima. Međutim, i tada i danas ovog čestitog čoveka hvata neopisiva jeza od jedne rečenice iz dosijea u kojoj je bukvalno okvalifikovan kao, ni manje ni više, već "ekstremni terorista". Naprosto, upoređen je sa ozloglašenim Osamom bin Ladinom. Ta kvalifikacija, na njegovo teško razočaranje, još nije izbrisana. Čak i ona latinska izreka da "čista savest vredi više nego hiljadu svedoka" ne može da ga uteši.

Uz sva uvažavanja dobrih i korisnih strana rada SDB-a, mnogi slučajevi, a ne samo magistra Vuletića, otvaraju pitanje kada će konačno udbaški rukopisi biti izneti na svetlo dana. Doduše, u aktuelnoj predizbornoj kampanji, mnoge stranke obećavaju da će se založiti da što pre dođe do otvaranja dosijea.

A kada dođe dan "D", pitaju se mnogi, šta uraditi s dosijeima? Različiti se komentari mogu čuti. Pre svih onaj praktične prirode: "Otvarajte, šta čekate" i drugi da udbaška dosijea građana nikako ne bi smela da završe na lomači. Sve zarad brojnih Vuletića, ali i generacija koje dolaze i onih koji budu želeli da ih podrobnije analiziraju. Razumeli smo, takođe, da bi te tone nakaznog papira trebalo smestiti u nekoj javnoj kući ili ustanovi na čijem ulazu bi stajala tabla sa napisom: "Muzej zarobljenog uma".