Da li će stranke menjati proevropski kurs

Sudeći po jučerašnjim reakcijama pojedinih političkih aktera, odlaganje odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji nije pokolebalo uverenja proevropski nastrojenih stranaka. Najveći zagovornici evrointegracija – SPO i LDP shvatili su ovo odlaganje kao popravni ispit za aktuelnu vlast ili za momentalne izbore.Boris Tadić je najavio da neće menjati dosadašnju politiku „i Kosovo i EU”, a naprednjački zahtev za hitneizborepropraćen je ocenom da aktuelna vlast nikada neće uvesti Srbiju u EU, ali će to učiniti SNS.

Promenu „evropske” politike, retorike ili možda neke očekivane izborne platforme, od stranaka koje su je do sada zastupale, ne očekuje ni Marko Blagojević iz Cesida. Prema njegovim rečima, to im se ne bi isplatilo jer „u javnosti više ne pali antievropska retorika”.

Govoreći o konkretnim partijama, Blagojević kaže da LDP i SPO nemaju šta da menjaju – ostaće u „u komunikacionom okviru u kome su se i do sada kretali povodom pitanja EU”.

„Što se tiče većih partija, ne očekujem da će menjati išta. One ionako imaju prilično uravnotežene poruke. Ipak sve te partije pominju nekakve crvene linije. Nijedna od većih partija nije bezuslovno proevropska u svojoj komunikaciji. Oni u komunikaciji teže tome da imaju uravnotežene poruke ne bi li očuvali podršku koju imaju u javnosti, naročito u situaciji kada podrška ili simpatije prema EU nisu onakve kakve su bile. A na kraju krajeva, komunikacija nije važna koliko je važno šta oni rade”, ocenjuje Blagojević, koji je uveren da će stranke vladajuće koalicije i za sledeće izbore zadržati izbornu platformu čija je poruka „i Kosovo i EU”.

Politički analitičar Branko Radun, pak, smatra da je logično očekivati da će proevropske stranke promeniti i retoriku i politiku. Kako ističe, vladajuće stranke su se, jašući na evropskom talasu preigrale. Očekivale su da će sigurno dobiti kandidaturu i preuveličale su njen značaj. Sada kada smo odbijeni, to ispada kao njihov poraz. Prema njegovim rečima, čak ni dobijanje kandidature (bez datuma za početka pregovora) ne bi im bio veliki plus, ali odlaganje im je „baš veliki minus”.

„To je priča koja se kod nas po inerciji prenosi iz prethodnih godina, ali sada je gotovo svima jasno da Srbija nema evropsku budućnost, pogotovo u svetlu velike krize i unutrašnjeg previranja u EU, gde se još ne zna da li će EU postojati za nekoliko godina, šta će biti sa evrom… Očigledno je da stranke više ne mogu dobijati podršku javnosti na izborima na toj priči i moraće da menjaju ne samo retoriku nego i politiku ako žele da ostanu na određenom nivou podrške”, navodi Radun.

On dodaje da nivo „snižavanja” proevropske retorike zavisi od stranke do stranke. One koje su na tome gradile svoju priču, ne mogu to jednostavno da napuste, jer će to biti primećeno.

„One nekako to moraju da ’ispeglaju’ – da i dalje, malo drugačije, pričaju o tome, ali da fokus kampanje, ili neke politike, stavljaju na druge teme”, ističe Radun dodajući da pre svega misli na DS kojije došao na vlast na evropskoj priči, uz obećanje da ćemo bolje živeti.

Kao i Blagojević i Radun smatra da LDP i SPO, koji imaju „tu priču kao ideološki naglašenu”, nemaju mnogo šta da menjaju. „Ne znam da li oni imaju nešto drugo kao alternativu tome”, kaže Radun objašnjavajući da će sve stranke menjati svoju priču u zavisnosti od opcija koje imaju kao alternativu.

Komentarišući činjenicu da lider SPS-a Ivica Dačić u poslednje vreme pokazuje rezervu prema evrointegracijama, Radun ocenjuje da sada veći broj stranaka pokazuje znake evroskepticizma, pa tako i Dačić. „Ali nije to njegov ideološki stav, to je realnost – ne možemo mi sebe da vidimo u EU, ako nas EU ne vidi kao člana. Ulazak u EU više nije atraktivan kao pre desetak godina i možemo očekivati da dođe do talasa evroskepticizma”, navodi Radun.