Putinova završnica

"Na proleće sledeće godine ističe moj mandat i tada će vam se obratiti novi šef države", izjavio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin na zajedničkoj sednici oba doma ruskog parlamenta, održanoj u četvrtak u Mermernoj sali Kremlja. U osmom po redu godišnjem obraćanju najvišem zakonodavnom telu, Putin je govorio o čitavom nizu problema koji stoje pred Rusijom, ali i o strategiji za njihovo prevazilaženje. Ipak, dva momenta iz izlaganja privukla su nepodeljenu pažnju domaće i svetske javnosti. Prvo, predsednikova čvrsta odluka da mandat okonča u skladu sa važećim ustavom i, drugo, predlog parlamentu da uvede moratorijum na ispunjenje obaveza iz Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi (SKSE).

I dok će Putinova odluka o konačnom silasku sa predsedničkog trona svetske analitičare, posebno one na Zapadu, naterati da se dobro zamisle nad pitanjem ko bi mogao da bude njegov naslednik (Sergej Ivanov, Dmitrij Medvedev...) i kako se pozicionirati u novim uslovima, poziv na moratorijum SKSE odjeknuo je kao prava bomba.

Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi potpisale su 1990. u Parizu 22 zemlje, a na snagu je stupio novembra 1992. Dopunjen je u Istanbulu 1999. aneksom kojim je precizirano povlačenje ruske armije iz Gruzije i Pridnjestrovlja. Međutim, Sporazum su do sada ratifikovale samo četiri države: Rusija, Belorusija, Ukrajina i Kazahstan. I nijedna od članica NATO-a.

U suštini, SKSE je bio dogovor između NATO-a i tadašnjeg Varšavskog pakta o uspostavljanju balansa snaga na Starom kontinentu. Od tada se mnogo šta promenilo. Varšavski pakt je prestao da postoji, kao i SSSR iz kojeg su se izdvojile nove države od kojih su neke (Gruzija i Ukrajina) izrazile otvorenu želju da se priključe dojučerašnjem protivničkom taboru.

Iako je Rusija, u skladu s dogovorenim, prelocirala svoje teško naoružanje iz Evrope i s teritorija bliskih zapadnim granicama, a to je činila čak i u vreme rata u Čečeniji (1994-96), NATO je radio obratno. Zato Putin kaže: "Vreme je da partnerima, ne samo rečima nego i delom, ukažemo na svoje viđenje smanjenja naoružanja u Evropi".

Nema sumnje da je predlog ruskog predsednika odgovor na otvorene namere SAD da se ušanče na samim granicama Rusije, pa čak ovde instaliraju i raketne sisteme. Umesto da povuku svoje snage iz Evrope SAD ih iz Nemačke i drugih zapadnoevropskih zemalja premeštaju na nove teritorije u Rumuniju, Bugarsku... Interesantno je da je Vašington u svoj "raketni štit" uključio čak i Ukrajinu, iako tamo tvrde da o takvim planovima ne znaju ništa!

Ukratko, Rusija više neće pasivno posmatrati kako SAD rade sve što hoće i potpaljuju novu trku u naoružanju. Ipak, Moskva se ne odriče SKSE. Naprotiv, njegovo sprovođenje će biti nastavljeno, ali tek onda kada ga ratifikuju sve upletene države. Ni manje, ni više.