Srbija igra produžetak

Odluka o odlaganju davanja kandidature Srbiji za prijem u Evropsku uniju za februar naredne godine, a za potvrdu mesec dana kasnije, ako ispuni uslove, pre svega, ako unapredi pregovore s Prištinom, može se primiti i tumačiti na različite načine: kao još jedna nepravda, gubitak vremena i pozicija, udarac proevropskim unutrašnjim snagama, pa i kao poraz, koji pretpostavlja preispitivanje strateškog kursa. Čak i do odustajanja od Evrope! To ne bi valjalo.

Srbija treba da pokaže karakter. Sportski rečeno, da igra produžetak. Slika o Srbiji u očima sveta se popravila. No, to nije bilo dovoljno da se uvere Berlin i Beč za toliko potrebno DA. Da li slučajno? Mogu se analizirati razlozi, ali ima nešto što se ne može negirati.

Nemački i austrijski vojnici povređeni su na barikadama na severu Kosova, što nalaže rešenje problema graničnih prelaza.

Ko se seća da je Srbija, samooslobađajući se od viševekovne osmanske vlasti, tražila put da bude međunarodno priznata kao evropska nezavisna država politički i diplomatski baš preko Beča i Berlina?

Na Berlinskom kongresu 1878. neformalnom diplomatijom (bila vazal), predvođena Jovanom Ristićem (đakom Hajdelberga, Berlina i Sorbone) ostvarila je cilj. Bila je to civilizacijska promena, jer je izronila iz dubina islamske civilizacije i, po napisima iz Njujorka i Londona, vratila se u evropsku civilizaciju, evropsku porodicu nacija i država. No, to nije bilo lako postići, koliko borbe, žrtava, izdržljivosti, diplomatskog umeća, bolnog kompromisa zbog odbijanja konkurentskih sila i mogućnosti za državu u kojoj bi živeli objedinjeni Srbi iz svih srpskih zemalja (Stare Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore... vidi medalju izvajanu u Beču, iskovanu u Nirnbergu 1875).

Srbija je 1878. bila među tridesetak nezavisnih država u svetu.

Ima zemalja koje tada nisu ni postojale, a sada odlučuju da li Srbija da uđe u Evropsku uniju, ili ne. Cinik bi se pitao da li je Angela Merkel čitala odluku svog slavnog prethodnika Bizmarka. Ne tako davno, kada se, u leto 1878. raspravljalo u Berlinu o jugoistoku Evrope, predsedavajući Bizmark je opomenuo neistomišljenike: „... zavisi li svetski mir od srpskih granica”

Šta Srbi da čitaju o sebi u svetskoj istoriji u zimi velikih iskušenja?

U vreme završetka Prvog svetskog rata, kada su sile pobednice krojile mapu sveta, Engleska i Francuska su predložile, a SAD, lično Teodor Ruzvelt, podržao stvaranje ujedinjene Srbije. Američki predsednik je poručio: „|Želja mi je da vidim ’Veliku Srbiju’”. Srbi mu nisu ispunili želju.

Profesor univerziteta