Kafa sa Ramzesom Drugim

Miljanu Radivojević su momci zapamtili kao idejnog tvorca i "čeličnu lejdi" Kancelarije za razvoj civilne službe na Univerzitetu u Beogradu, a njene kolege kao studenta prodekana Filozofskog fakulteta, a potom i studenta prorektora Beogradskog univerziteta. Mediji su je zapamtili kao jednu od studentkinja koja je učestvovala u izradi nacrta Zakona o visokom obrazovanju i kao člana Republičkog saveta za razvoj visokog obrazovanja.

Trenutno je na na master studijama "Tehnologija i analiza arheoloških materijala", na Institutu za arheologiju Univerzitetskog koledža London (UCL), do septembra naredne godine. To je, inače, jedina vrsta ovakvog programa u Evropi. Reč je o najvećem institutu u Velikoj Britaniji, kaže Miljana, a škola deli prvo mesto u arheološkom obrazovanju s Kembridžom.

Kad se uporedi visoko obrazovanje u Srbiji i Velikoj Britaniji, Miljana kaže da je osnovna razlika u tome što se tamo veoma vodi računa da studenti za školarinu koju plaćaju dobiju – punu uslugu.

– Profesori su nam u svakom trenutku dostupni, biblioteka ima sve što nam je potrebno i nadohvat ruke, internet servis radi perfektno, predavanja su zanimljiva. Stalno popunjavamo neke formulare o uspešnosti predavanja i, što je još bitnije, svako od nas dobije povratnu informaciju o tome kako je koji profesor ocenjen. Dakle, zaista osećam partnerski odnos u smislu da im je bitno kako reagujemo na predavanja, jer od naše ocene zavisi i njihova pozicija na fakultetu. S druge strane, svi se trude da budu realni i da svoje komentare detaljno obrazlože, a mi svi to zajedno čitamo na času i diskutujemo šta bi sve moglo da se popravi – od kvaliteta kopije članka koje nam daju do potrebe za određenim knjigama koje želimo da vidimo u biblioteci – priča Miljana.

Arheologiju je završila na beogradskom Filozofskom fakultetu, a 2004. godine je upisala magistarske studije, smer praistorijska arheologija. Kada je položila sve ispite i prijavila magistarsku tezu "Metalurgija bakra ranoeneolitskog perioda na centralnom Balkanu", u London je otišla da uradi istraživanje na materijalu iz Srbije, jer su tamo "najbolje laboratorije i nastavni kadar za arheometaluršku nauku".

– Prijavila sam se prošle godine sa planom istraživanja koji se tiče analize ostataka tehnološkog procesa topljenja bakra na lokalitetima vinčanske kulture, sa željom da steknem praktična znanja u arheometalurgiji, pošto ove studije postoje samo na, mislim, tri mesta u svetu. Za ovu oblast sam se zainteresovala zbog činjenice da je metalurgija Balkana "vruća" tema u svetskim akademskim krugovima. Verujem da je ovo jedan od razloga zbog čega su profesori sa UCL-a pokazali želju da dođem i pomogli mi finansijski – kaže Miljana koja je bila i saradnik Istraživačke stanice "Petnica".

Na putu za London pomoglo joj je i to što je dobila stipendije Evropske komisije, Fonda za mlade talente Ministarstva prosvete i sporta, Tokio fondacije, Ministarstava nauke, Ministarstva kulture i predsednika opštine Prokuplje

Ona dodaje da je tempo rada izuzetno naporan, jer zapravo završava dve godine za 12 meseci, koje zajedno nose 120 "kredita". Opterećenje je zato u njenom slučaju duplirano: po ceo dan je na predavanjima, u laboratoriji, ili u biblioteci.

Što se znanja tiče, ona je veoma zadovoljna onim što je ponela sa Filozofskog, jer ima odličnu "bazu" za usavršavanje. Miljana priznaje i da je u prednosti u odnosu na kolege, pošto su njihove osnovne studije uglavnom specijalizovane na određenu oblast, dok se na studijama u Beogradu akademci bave širom arheološkom slikom.

Uz naporan rad, malo je vremena za izlaske, ponekad vikendom... "Volim da prošetam po parku, ili da odem u kupovinu u Oksford strit, to mi nekako dođe kao olakšanje... London je okićen već od početka decembra, u božićnoj histeriji, pa je bilo pravo zadovoljstvo šetati ulicama", priča, dodajući da je najveća prednost to što je British Museum na samo pet minuta udaljenosti od škole, pa često "popije" kafu sa Ramzesom Drugim, ispred frizova Partenona, ili kapije asirskog grada Nimruda…

Ako se izuzmu ljudi koje voli, iz Srbije joj najviše nedostaje dobra hrana, posebno jogurt i plazma keks. Život u Londonu je skup. Školarina je 11.960 funti, a mesečno na život ode od 800 do 1.200 funti.

Uprkos fantastičnim uslovima školovanja, ona kaže da ipak ima nameru da se vrati u Srbiju i da na Filozofskom fakultetu implementira svoje istraživanje u magistarsku tezu, kao i da nastavi sa istraživačkom i nastavnom delatnošću na Odeljenju za arheologiju. Želja joj je da radi zajedničke projekte sa UCL i veruje da će tako najbolje doprineti razvoju arheološke nauke u Srbiji, a posebno arheometalurgije.

Na pitanje da li se i koliko razlikuju naši i britanski studenti, ona sa osmehom odgovara: "Oni se uglavnom bave žurkama i nekim socijalnim dešavanjima. Mi smo daleko ispred njih. Kada sam im pomenula borbu za novi zakon o visokom obrazovanju ili svežiji primer – master, prosto nisu mogli da veruju kolika je snaga naših studenata. I malo nam zavide zbog toga…

Ipak, istine radi, treba reći i da naši akademci imaju na čemu da zavide kolegama iz Londona: njihov fakultet im godišnje daje 1,8 miliona funti za razna studentska dešavanja…