I prijepoljski i evropski

Muzej u Prijepolju našao se u najužem krugu za titulu Evropskog muzeja godine. To je prvi put da jedan muzej iz naše zemlje i iz regiona bude kandidovan za ovo visoko priznanje koje dodeljuje Evropski muzejski forum sa sedištem u Liverpulu.

Međunarodna komisija je u oktobru ove godine posetila prijepoljski muzej, a Slavoljuba Pušicu, njegovog agilnog direktora, postavila pred stroge sudije da im obrazloži razloge za kandidaturu.

Konačan rezultat znaće se 19. maja naredne godine u Portugaliji. Tada će Slavoljub Pušica ponovo morati da brani zasluge ovog muzeja i to pred oko 300 poslanika u Evropskom muzejskom forumu koji deluje u okviru Evropskog saveta.

Muzej u Prijepolju je najmlađi u Srbiji. Osnovan je 1991. godine u staroj zapuštenoj zgradi turske ruždije (niže gimnazije), a zgrada je sa 200 proširena na 700 kvadrata. Uz podršku NIP-a muzej je dobio nove galerije, podzemni depo, lapidarijum, letnju scenu.

Ima centralnu klimu i 26 kamera koje pokrivaju sve galerije i postavke.

Stalnu muzejsku postavku čine arheološka zbirka sa eksponatima iz Municipijuma, rimskog grada na Kolovratu, kao i iz manastira Mileševa. Etnografska zbirka je najbrojnija, a muzej je veoma aktivan u prezentovanju izložbi pozajmljenih iz većih muzeja u Srbiji. U toku je izložba Paje Jovanovića iz Narodnog muzeja u Beogradu, srebrno posuđe iz Etnografskog muzeja u Beogradu i eksponati iz beogradskog Prirodnjačkog muzeja.

Za dve decenije postojanja muzeja realizovani su projekti rekonstrukcije porušenih srednjovekovnih manastira Davidovice iz 13. i Kumanice iz 14. veka, koje je finansiralo Ministarstvo kulture Srbije. Zaštita ugroženih islamskih spomenika Polimlja i istraživanje Limske doline najveći su multidisciplinarni međunarodni projekti ovog muzeja.

Šta je najpre preporučilo muzej u Prijepolju za Evropski muzej godine?

To je činjenica da se ovaj muzej nalazi u takvom društvenom i političkom okruženju koje je na međi tri kulture, tri religije, tri države. I upravo je muzej u Prijepolju kao središnji za ceo region uspeo da naučnim i stručnim pristupom primeni multikulturalnost. U slučaju Muzeja u Prijepolju interdisciplinarnost nije ni komplikovana ni prazna priča. Zemaljski muzej iz Sarajeva je 1996. godine, na primer, prvo gostovao u ovom muzeju. Muzej u Prijepolju ostvario je onu društvenu ulogu kojoj su nedorasli mnogi političari. I tu počinje i završava se priča o prepoznavanju važnosti kulture.

A aplauz zaslužuje pre svega malobrojni tim od šestoro zaposlenih sa Slavoljubom Pušicom na čelu. To je onaj direktor za koga je pre nekoliko godina tada aktuelni ministar kulture Nebojša Bradić rekao da ga je na poslu zatekao u pola osam ujutru, za razliku od koleginice iz Vršca koja ga nije sačekala ni u četiri posle podne.