Krivična prijava zbog prećutanog Legijinog pisma

Krivična prijava majke i sestre ubijenog premijera Zorana Đinđića, protiv Velimira Ilića i Nebojše Čovića, već je uzeta u rad i po njoj će biti odmah postupljeno, izjavio je juče tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.

Advokat Srđa Popović rekao je juče za „Politiku” da će na osnovu te prijave biti pokrenut poseban postupak protiv Ilića i Čovića, zbog sumnje da su krivi za neprijavljivanje priprema atentata na premijera.

Upitan da prokomentariše jučerašnju izjavu Velimira Ilića, u kojoj on tvrdi da je Legijino pismo pokazao na konferenciji za novinare, da je odmah o tom pismu obavestio premijera Đinđića, koji mu je tada, kako je Ilić rekao, odmah ponudio mesto ministra policije, advokat Popović kaže:

– Velimir Ilić se šali. On najbolje zna da to nije istina. Nije bilo nikakve konferencije za novinare niti razgovora sa Đinđićem, niti je neko njemu nudio mesto ministra policije.

Nebojša Čović, Velimir Ilić i Srđa Popović (Foto Fonet) 

Prvooptuženi za ubistvo premijera Milorad Ulemek Legija, koji je osuđen na 40 godina zatvora, na suđenju u Specijalnom sudu izjavio je da Velimira Ilića „nikada u životu” nije video. Advokat Popović na to kaže da „Legija nije imao pojma šta se dešavalo sa tim pismom”.

– To pismo je pronađeno u njegovom kompjuteru prilikom pretresa. On je to odštampao i dao dvojici ljudi iz Jedinice za specijalne operacije da ga odnesu Velimiru Iliću – kaže Popović za „Politiku”.

U izjavi za Radio „Slobodna Evropa” Srđa Popović je juče rekao da je Nebojša Čović „podrivao vladu u kojoj je radio” i pridruživao se izjavama Vojislava Koštunice da vlada švercuje cigarete, a to je, kako naglašava Popović, politički kontekst cele priče.

– Sve sam rekao u vezi sa tim i ne mogu tri meseca da se bavim izjavama Srđe Popovića – rekao je Nebojša Čović juče za „Politiku”.

U izjavi za Radio „Slobodna Evropa” Čović je bio nešto malo opširniji: „Mislim da je sramota to što Srđa Popović radio i mene njegove informacije uopšte ne interesuju. To je pokušaj njegove političke promocije zloupotrebom nesrećne žene. Verujem u naše državne organe. Velja Ilić mi je to pismo pokazao u Narodnoj skupštini u prisustvu Nade Kolundžije. O tome je odmah obavešten ministar Mihajlović i to nije ništa novo”.

Mila Đinđić i Gordana Đinđić-Filipović u krivičnoj prijavi traže od tužilaštva da sprovede istragu protiv Čovića i Ilića, tvrdeći da su izvršili podstrekavanje na krivično delo ubistva predstavnika najviših državnih organa. Jedan od predloženih dokaza je pismo osuđenog Ulemeka, kojim on poziva Ilića „da se uključi u akciju ponavljanja 5. oktobra kao opštenarodnog bunta”.

„Oni su (Ilić i Čović) znali da Ulemek vrbuje saučesnike i stvara udruženje za napad na ustavni poredak, da bi na mesto tadašnje vlade, koju naziv podaničkom i snishodljivom, doveli na vlast druge ljude koji će voditi računa o nacionalnom dostojanstvu”, navodi se u prijavi.

Zatim se kaže da su oni „svesno propustili da ovo prijave nadležnim državnim organima”, kao i da je Čović početkom februara 2003. godine, „znajući da Ulemek u to vreme nastoji da pridobije određene političke ličnosti i stranke za akciju svrgavanja tadašnje vlade i dovođenja novih političkih struktura na vlast, pristupio dogovoru Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića, da uz pomoć pripadnika ’zemunskog klana’ i Jedinice za specijalne operacije, izvrše atentat na predsednika vlade Zorana Đinđića”.

„Čović ih je uveravao pritom da će po ubistvu on preuzeti mesto premijera, a nakon što je Ulemek na to pristao, održavao je redovni kontakt sa njim i sve do izvršenja atentata dogovarao o načinu izvršenja, lično i preko posrednika, raspitivao se o tome dokle se stiglo, na koji način će atentat biti izvršen”, navedeno je u krivičnoj prijavi.

Citirani su i navodi iz Ulemekovog „Otvorenog pisma javnosti” od 28. januara 2003. godine, za koje se kaže da „nesumnjivo predstavlja otvorenu pretnju Zoranu Đinđiću i njegovoj vladi”. Navode se delovi pisma u kome Ulemek govori o Vladi Srbije: „Odbrojavaju nam poslednje dane, igrajući se sa našim sudbinama, kao uostalom vascelog naroda”, „Ne žele da poštuju bivše, pa ni sadašnje komandante”, „Niko vam to neće oprostiti”.

A. Petrović

-----------------------------------------------------------

Dačić: Ne znam ništa o prijavi – Ilić: Žao mi je

Ministar policije Ivica Dačić rekao je juče da nema nikakva saznanja o krivičnoj prijavi koju su majka i sestra ubijenog premijera Zorana Đinđića, Mila Đinđić i Gordana Filipović-Đinđić, preko advokata Srđe Popovića, podnele protiv nekadašnjih funkcionera DOS-a, Nebojše Čovića i Velimira Ilića, optužujući ih za umešanost u ubistvo. Kako je novinarima rekao ministar Dačić, „celu istragu vodi tužilaštvo, a sve što od njih dobijemo kao nalog, policija će izvršiti”.

Velimir Ilić, lider NS-a, rekao je da je pismo koje mu je napisao Milorad Ulemek Legija dao svim nadležnim institucijama, a „što niko ništa nije preduzeo, nisam ja odgovoran.”. Ilić je istakao da on godinama govorio da je neposredno pre atentata dobio pismo od Legije i „tačno je da je u tom pismu pisalo ono što objavljuju mediji, ali je tačno i da sam ja držao konferenciju za novinare i svima ga prezentirao i niko tada nije bio posebno zainteresovan da ga objavi.” Ilić je dodao: „Tačno je da je posle dan-dva Nebojša Čović bio kod mene u Čačku, pošto sam tada bio gradonačelnik i da sam mu pokazao to pismo. I tačno je da je Dušan Mihajlović poslao njegove iz MUP-a da dam izjavu i da sam je ja napisao i potpisao, ne sećam se tačnog datuma. O pismu sam obavestio i pokojnog premijera Đinđića i on me je pozvao, to je bilo neposredno pred atentat, razgovarali smo dva sata u njegovom kabinetu i ponudio mi je mesto ministra policije, što sam ja odbio. Bio je prisutan i pokojni Vladan Batić. Zoran se smejao i govorio da oni to nešto pokušavaju, ali da nema od toga ništa, i da ćemo mi njih naučiti pameti. Znači svi su imali pismo na uvid pre atentata i svi su ga neozbiljno shvatili.” Ilić je kazao i da je policija od njega tražila da svedoči o odnosima između Čovića i Legije, ali da je on to odbio. On je dodao:„Stalno su mi govorili vratite se samo na to, a ja sam govorio da Čović nije predmet pisma.

M. Čekerevac