Bliznakinje godine

ŠABAC – Šta je u Šapcu sreća u nesreći? Što Lovrinke nisu trojke! Ovog već bajatog gradskog vica sa smehom se prisećaju bliznakinje Valentina Lovrin-Jevtić i Daniela Lovrin-Gavrilović, prva direktor Javnog preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem, druga direktor Javnog komunalnog preduzeća "Stari grad". Danas njihovo zadovoljstvo nije bez razloga, jer obe su nominovane za ličnost 2006. godine u gradu.   

U horoskopu su Strelac: rodile su se 25. novembra 1970. u Šapcu. Valentina je starija minut i po od Daniele. Diplomirale su na Pravnom fakultetu u Beogradu i u sebi spojile slovenačku marljivost oca Valentina Bate Lovrina i šabački šarm majke Zorice, devojačkog prezimena Jurišić.

– Naš deda po ocu Josip Joza Lovrin, rođen u Ljubljani, bio je žandarmerijski podoficir. Od 1930. godine službovao je u šabačkom kraju, najpre kao narednik, a potom vodnik. Bio je oženjen Josipinom Pepom Kovačić i imao dvoje dece – kćerku Velenu (udatu Tošić) i sina Valentina, koga su odmila zvali Bata – otkriva nam porodičnu istoriju Valentina.

Porodica stradala od komunista

Posle neuspešnog pokušaja oslobađanja grada u septembru 1941. godine, Nemci su spalili njihov stan na Kamičku, a Josipa i nekoliko žandarma uhapsili i oterali u logor na Banjici. Kao Slovencu koji je odlično govorio nemački (školovao se jedno vreme u Salcburgu), ponudili su mu da bude pušten na slobodu i vraćen na dužnost, ali je on to odbio dok iz zatočeništva ne budu pušteni i njegove kolege Srbi.

– Povlačenje okupatora i ulazak partizana u Šabac 23. oktobra 1944. godine deda je dočekao neutrališući mine oko gradske klanice. Potom je otišao u stanicu da preda oružje. Kada se vraćao kući presreo ga je oznaš sa ruskim automatom u rukama, uhapsio i odveo u šabački zatvor – kaže Valentina.

Josip je ubijen bez suđenja na železničkom mostu, podelivši sudbinu sa stotinama svojih sugrađana – uglednih Šapčana. Mogao je da napusti grad sa okupatorskom vojskom i drugim formacijama koje se sa njima odstupale, ali se nije osećao krivim. Porodica je sačuvala poruku na komadu kartona, koju je iz zatvora krišom poslao supruzi: "Šalji manje jela da biste ti i slatka deca imali."

– Posle dedine smrti baka Pepa nije htela da napusti Šabac, iako joj je to brat iz Ljubljane predlagao. Radila je najteže muške poslove i školovala decu. Naš otac je završio Ekonomski fakultet, i potom službovao u "Nami", Banci, Planu, predavao ekonomske predmete... Nikada nije bio član komunističke partije – nastavlja Daniela.

Valentin se oženio Zoricom, kćerkom predratnog opančara Jovana Jurišića, kome su komunisti konfiskovali imovinu – porodičnu kuću u Karađorđevoj 73 i kuću u Masarikovoj 55 koju je kupio od advokata Draže Petrovića – oduzeli na pet godina građanska prava i osudili na šest meseci prinudnog rada.

– Podnele smo zahtev za rehabilitaciju i dede Josipa i dede Jovana – kažu uglas Valentina i Daniela.

Rad, red i odgovornost

Od trećeg razreda osnovne škole do odlaska na studije obe su trenirale košarku u ŽKK "Šabac". Takmičile su se u Prvoj B ligi, u generaciji Vere Stanimirović, Ljilje Gavrilović, Biljane Penonić... koja je polako smenjivala starije i trofejnije Vesnu Perišić, Branku Šorak, Ljilju Mitrović... Valentina je karijeru počela kao advokatski pripravnik, potom bila advokat, a posle demokratskih promena opštinski javni pravobranilac. Podržala je inicijativu građana i pred Opštinskim sudom pokrenula postupak da se poništi prodaja tabanovačkih jezera Englezu Kristoferu Blejku, posle čega je reagovala britanska ambasada u Beogradu. 

Daniela je pripravnički staž odradila u Okružnom sudu u Šapcu. Otvoreno je rekla da "u sud nije došla da kuva kafe, ili da bude zečica", i dobila obećanje da se "nigde neće zaposliti u gradu". Otišla je za pravnika u propalo ugostiteljsko preduzeće "Sava", gde je odmah stala na stranu zaposlenih koji su tražili smenu rukovodstva. Početkom 2001. godine postala je direktor Centra za socijalni rad.

Prilikom poslednjeg konstituisanja lokalne vlasti koalicija DS-DSS-SPO-G17 plus poverila je sestrama Lovrin dva najznačajnija javna preduzeća u gradu.

 – JP za upravljanje građevinskim zemljištem u 2005. godini ispunilo je plan 90 odsto, a prošle smo bili maksimalno uspešni. U rekonstrukciju gradskih trgova i ulica u 2006. godini investirali smo više od 90 miliona dinara. Tužili smo moćnika bivšeg režima, kome je bilo omogućeno da nadoknadu za uređenje kompenzuje budućim stanovima po ceni od čak 1.920 maraka za kvadratni metar, a koji i pored toga nije ispunio ugovorenu obavezu. Prvostepena presuda je u našu korist – ističe Valentina.

– Pohvale Šapčana da grad nikada nije bio lepši i čistiji, najbolja su satisfakcija za uloženi trud. Prošle godine smo završili Tržnicu i započeli temeljnu rekonstrukciju pijace Živinarnik, a ove ćemo uraditi i pijacu Kamičak. Nije lako voditi kolektiv od 400 zaposlenih. Moj radni dan počinje rano ujutro obilaskom ulica, a završava se večernjom šetnjom sa Valentinom. Drage su mi sugestije građana, i mislim da smo ostvarili izvanredan kontakt – kaže Daniela.

Sestre Lovrin su udate, a Valenina ima petogodišnjeg sina Savu. I ne kriju da su zaljubljene – u svoj grad.