Konvoj diplomatija

Posle dugo vremena na Kosovu i Metohiji ponovo su interese ukrstili Rusija i zemlje koje zastupaju kosovsku nezavisnost.

A baš je sve krenulo lepo. Čak su i neke barikade počele da se uklanjaju, a postignut je i dogovor da će na administrativnoj liniji stajati kosovski carinici. Ali samo kao posmatrači!

I onda su došliRusi!

I ponovo je u Srbiji krenula priča da Rusi samo gledaju svoje interese. Zbog Južne Osetije i Abhazije, naravno. Taj deo zabrinutih je govorio: „Hvala Rusiji na pomoći, ali zašto se nisu na vreme sa Euleksom dogovorili o uslovima prolaska. Moglo je sve da prođe u miru i tišini, a ovako mi, koji smo uvek kao trava, možemo da izađemo pogaženi, jer slonovi se opet tuku”.

Onaj drugi deo javnosti pevušio je onu staru pesmicu, nastalu još u vreme rata u Bosni: „Priča se, priča, da Rusi dolaze”. I strepeo! Jer, onomad od Rusa u Bosni nije bilo neke velike vajde. Nije je bilo ni 1999. godine na Kosovu, pa su dve ruske čete padobranaca morale da se povuku sa prištinskog aerodroma Slatina, iako su tamo prve stigle.

Doduše, u Savetu bezbednosti UN Rusi jesu branili Rezoluciju 1244 i brane je i kada su u Srbiji neki počeli da govore da ona nije baš sasvim povoljna za Srbiju.

Tako su Rusi, izazvani desetinama hiljada onih neodrživih zahteva Srba sa Kosova za rusko državljanstvo, odlučili da pošalju utešnu zamenu i da se preko tog konvoja vrate za sto za kojim se odlučuje o Kosovu.

I zato se, s pravom, najviše ljuti Piter Fejt, „zadužbinar” Ahtisarijevog plana i nezavisnosti Kosova, koji se ponaša kao mladoženja kome je mlada obećana, ali vidi da se njoj nikako ne ide u dogovoreni brak. Zato Fejt ne može da shvati „kako humanitarna pomoć iz Rusije može da pomogne situaciji na severu Kosova” i kako može biti da je Srbima draži Putinov šporet na drva od Tačijevog traktora.

Dok su „slonovi” odmeravali snage, juče je na severu Kosova ceo dan prošao u neizvesnosti. Oni sa početka priče su sve tiše pevali pesmicu o Rusima, a oni drugi kojima su „građani važniji od teritorije”, već su videli da je u konvoju oprema za kampovanje. Šta će poljski kreveti, ako ne da Srbima na barikadama bude udobnije i da izdrže duže? Kao da Srbi na barikadama nisu građani nego teritorija?!

Trodnevna igra živaca rešena je tako što su se Srbi sa severa „dogovorili” sa ambasadorom Konuzinom da konvoj nastavi. Uz pratnju tri Euleksova džipa.

Pa, stvarno, o tomeje Konuzin mogao da se dogovori odmah sa šefom Euleksa, a ne da odluku posle tri dana saopštavaju nesretni Srbi sa severa, koji i drže barikade zato što je Euleks pre pet meseci doveo kosovske carinike na prelaze.

Ali da su se o tome dogovorilo odmah, Medvedev u Briselu ne bi mogao da „dotakne” pitanje Kosova i probudi nadu da će se sa tim pitanjem možda jednom i ozbiljnije pozabaviti.