Dužnici sami sebi gase struju
Ukupna dugovanja „Elektroprivredi Srbije” (EPS) za isporučenu struju iznose oko 82 milijardi dinara. Domaćinstva duguju EPS-u oko 41,6, a privreda oko 40 milijardi dinara.
Najveća potraživanja su na područjima koje snabdevaju Jugoistok (sa sedištem u Nišu), gde dug dostiže 26,36 milijarde dinara, Elektrodistribucija Beograd sa dugom od 16,48 i Centar (sa sedištem u Kragujevcu), gde je dug narastao na 15,37 milijardi dinara, potvrđuju u „Elektroprivredi Srbije”. Kada je u pitanju odnos obaveze privrede i domaćinstava u ukupnim dugovima prema EPS-u, ona su na približno istom nivou.
Na teritoriji koju snabdeva Elektrodistribucija Beograd, dugovanja firmi su za 21 odsto veća u odnosu na ukupan dug domaćinstava. Na teritoriji koju strujom snabdeva Jugoistok, dugovanja domaćinstava su za oko 29 odsto veća u odnosu na ukupan dug industrije, dok su na teritoriji koju snabdeva Centar, dugovanja domaćinstava za 44 odsto veća od dugovanja privrede. U kategoriji domaćinstva najveći deo potraživanja odnosi se na kupce sa dugom većim od 100.000 dinara i njihov dug čini 57 odsto potraživanja.
Tako svega 3,95 odsto od ukupnog broja kupaca ili oko 78.000 domaćinstava duguje oko 22 milijarde dinara. Zato je ovo javno preduzeće prinuđeno da redovno šalje opomene domaćinstvima i privredi, nudi reprograme i plaćanje na rate za izmirenje dugova, ali nažalost ni takva ponuda EPS-a ne rešava mnoge probleme. Zato su distribucije EPS-a, koje naplaćuju struju kako bi se obezbedio novac za funkcionisanje sistema, često prinuđene da isključuju dužnike.
EPS ima razumevanje za najsiromašnija domaćinstva, pa zato i nudi reprograme koji odlažu isključenja. Novim zakonom o energetici predviđena je i posebna zaštita za energetski ugrožene kupce koji će imati pravo na isporuku određene količine struje i drugačije kriterijume za isključenje, imajući u vidu njihov socijalni i zdravstveni status.
Do tada, dok država ne preuzme brigu o socijalnim slučajevima, EPS praktično samo može da ponudi plaćanje dugova na rate, poručuju u ovom preduzeću. Poseban problem distribucijama predstavljaju dugovi komunalnih preduzeća koja su u nadležnosti lokalnih samouprava.
Nastali su kao posledica dugova građana za grejanje, vodu, zajedničko osvetljenje... pa su tako lokalne toplane, vodovodi, Infostan... veliki dužnici lokalnih distribucija. Dugovanja, primera radi, Kragujevca i pravnih subjekata čiji je osnivač Gradska uprava ( bez „Vodovoda” i fakture za novembar), iznose 300 miliona dinara.
Najveći dužnici u Kragujevcu su „Zastava energetika” sa dugom od 2,1 milijarde dinara, „Vodovod i kanalizacija”, koji i pored tri sporazuma duguje 451,6 miliona dinara.
Gradska uprava za komunalne poslove duguje 79, a škole, obdaništa i ustanove kulture duguju 102,89 miliona dinara. Beogradski Infostan krajem novembra dugovao je 807,79 miliona dinara. Borski „Vodovod” 309,22 i „Toplana” 275,4 miliona dinara. Niška Direkcija za izgradnju grada 88, a Direkcija za urbanizam i izgradnju Smederevske Palanke 184,27 miliona dinara.
Za neplaćenu struju krajem novembra Direkcija za građevinsko zemljište Grocke dugovala je 79,61 milion dinara, Javna rasveta opštine Novi Pazar 69,187 miliona dinara, a Direkcija za izgradnju Ćuprije 66,49 miliona dinara.
Pet najvećih privrednih dužnika krajem novembra bili su RTB Bor sa dugom od 4,59 milijardi dinara, „Zastava energetika” Kragujevac sa 2,10 milijardi dinara, „Petrohemija” iz Pančeva sa 1,8 milijardi dinara, „Azotara” sa 1,05 milijardi dinara duga i „Matroz” iz Sremske Mitrovice sa dugom od 981,25 miliona dinara, zaključuju u EPS-u.
J. Petrović