Novi Magazin u nedelju 18. decembra

UZ KRSNU SLAVU MNOGIH PORODICA

Sveti Nikolaj branio i veru i ljude

Crkva u Bariju raduje svakog vernika a Srbe čini ponosnim, jer se uz mošti velikog svetitelja nalazi jedna od najvrednijih ikona na svetu, dar srpskog kralja Stefana Dečanskog

Ekskluzivno za „Magazin” piše Ljiljana Habjanović-Đurović

Velika ikona Svetog Nikolaja optočena srebrom, dar kralja Stefana Dečanskog (fragment)

Sveti Nikolaj rođen je u likijskom gradu Patari, u uglednoj i bogatoj porodici. Mada je hrišćanstvo u to vreme bilo zabranjeno, a hrišćani proganjani, Nikolajevi roditelji bili su predani hrišćani koji su i sina odgajali u duhu svoje vere. Godine 313. car Konstantin je doneo čuveni Milanski edikt kojim je hrišćanima dato pravo slobodnog ispovedanja vere, a 325. godine održan je Prvi vaseljenski sabor u vizantijskom gradu Nikeji, u pokrajini Bitiniji.

Na Prvom vaseljenskom saboru usvojen je Simvol vere, koji mi i danas ispovedamo, i pobeđena je Arijeva jeres o suštini Boga Sina. Ovom saboru prisustvovao je i Nikolaj. On se sukobio sa Arijem koji je hulio na Sina Božjeg i Presvetu Bogorodicu, i ošamario ga je. Episkopi su mu to strašno zamerili.

------------------------------------------------------------------------------------------

NAŠ REPORTER U SEGEDINU

U torbi i kobasica i brendirani kaput

Ima onih koji razgledaju grad ili produžavaju u neku od banja, ali većina posetilaca tu je zbog kupovine

Piše Ljiljana Perović

Teatar u Segedinu

– Ekskjuzmi!

– Šta ti meni „ekskjuzmi”, sedela sam u autobusu iza tebe – šaljivo uzvraća na srpskom devojka dečku koji je, zaustavivši je na ulici u Segedinu, hteo na engleskom jeziku da je pita kuda da pođe da bi stigao do tržnih centara. Osmesi se prolomiše. Gde da naleti baš na našeg čoveka, a još su se ovde zadenuli istim povodom, zbog jednodnevne posete gradu i što je mnogo važnije – šopinga.

Mimoilaze se Srbi usred Segedina kao da šetaju Knez-Mihailovom. Više ih ima u tržnim centrima za taj jedan dan nego uopšte našeg življa u ovom mađarskom gradu. A i nije teško nadmašiti cifru od 350 „naših” u Segedinu (u 18. veku polovinu stanovništva činili su Srbi).

Ljubav prema gradiću na ušću reke Mureš u Tisu ipak i dalje plamti uglavnom zbog kupoholičarskih poriva.

 --------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ne samo o poslu: Ljubiša Pavković

Kako je smetao komšiji Krnjevcu

Piše Dana Stanković

Ljubiša Pavković sa porodicom

Čitav život Ljubiša Pavković je posvetio balkanskom folkloru, negujući njegove autentične muzičke vrednosti, stilove i lepotu. Taj njegov  talenat mogao se naslutiti kada je imao samo pet godina.

– Sticajem okolnosti živeli smo kao podstanari u istom dvorištu, vrata do vrata sa, verovatno najvećim srpskim muzičarom, Miodragom Todorovićem – Krnjevcom. Dok je držao časove učenicima, ja sam jurio oko njih, pipao dugmiće i smetao im. Jednog dana rekao je mom ocu: „Bogdane, kupi mu harmoniku, možda nešto i bude od njega”. Moj otac (koji je iz Like kao dete, sa čuturicom i adresom na koju treba da se javi, došao u Beograd na zanat) po struci je bio obućar, a posle je avanzovao i postao direktor Preduzeća „Beograd“, alivoleo je muziku. Do dana današnjeg, a devedeset četiri mu je godine, on samo peva i pije vino – s ponosom ističe Ljubiša.

------------------------------------------------------------------------------------------ 

Neobična zanimanja: surdoaudiolog

Dovoljno je da sumnjivo lice nešto kaže…

Snimak glasa je sve češći dokaz u istrazi krivičnih dela, što Mia Šešum, jedini stručnjak za forenzičku akustiku u regionu, može zahvaljujući najsavremenijim softverima i materijalno da dokaže

Piše Slavica Berić

Mia Šešum na radnom mestu

Kada otmičar pozove i zatraži otkup, snimljeni glas postaje trag na osnovu koga stručnjak za veštačenje glasa uspeva da otkrije kriminalca.

– Ljudski govor je jedinstven, neponovljiv, zato je audio snimak validan dokaz na sudu – kaže Mia Šešum, diplomirani defektolog – surdoaudiologzaposlena u Upravi kriminalističke policije MUP-a Srbije, koja radi na poslovima forenzičke fonetike.

I od samog naziva metode za identifikovanje glasa i stručnog zvanja naše sagovornice zavrtelo nam se u glavi.

------------------------------------------------------------------------------- 

IZ UGLA PSIHOLOGA

Svađa zbog brze vožnje

Retki su parovi koji se bar jednom nisu posvađali u automobilu. Brzina, putanja, izbor vozila – sve može biti povod za svađu. Šta otkriva naše ponašanje za volanom?

Piše Vera Bošković

Šta se događa u glavi muškarca kada odbija da podigne nogu sa papučice za gas i smanji brzinu? Prema francuskoj psihoterapeutkinji Danijeli Šines, koja se ovom temom detaljnije bavila, ponekad „ukus” brzine otkriva sasvim drugi problem, onaj egzistencijalni. Kao primer navodi slučaj osobe koja nije bila  željeno dete, kojoj brza vožnja može da bude nešto poput poigravanja sa smrću, da bi se izazvala zabrinutost okoline. Kontrola vozila pri velikim brzinama njima daje osećaj da si živ i osećaj moći. Ipak, u najvećem broju slučajeva, kada muškarac posle primedbe saputnice ne želi da uspori, to je zato što je primedba loše formulisana i izgovorena. Muškarci zapravo tumače ovu zabrinutost kao kritiku i nedostatak poverenja u njihove sposobnosti. U glavi muškarca kao da odzvanja: „Ako ona smatra da prebrzo vozim, to znači da nisam dovoljno dobar vozač”. Jer, evidentno je da, kada je muškarac za volanom, on zna šta radi i dovoljno dobro kontroliše situaciju.