Mag ili opsenar

Uleteo je poput topovskog đuleta u fudbalski svet. Sa portugalskim Portom osvojio je na čudesan način titulu evropskog prvaka, što ga je izbacilo u svet trenerskih zvezda najvišeg ranga. Do tada malo poznat profesor engleskog jezika, sa kratkim "stažom" kod jednog od najvećih trenerskih imena današnjice, Škotlanđanina Aleksa Fergusona na klupi Mančester junajteda, Portugalac je munjevito sebi pribavio oreol fudbalskog čudotvorca, da bi se na velika zvona obreo u sigurno najbogatijem fudbalskom klubu današnjice, londonskom Čelsiju.

Svoju neobičnu harizmu i umešnost pokazao je odmah, već u prvoj sezoni osvajanjem titule prvaka Engleske, za Ostrvljane, bez sumnje, najvećeg i najznačajnijeg fudbalskog trofeja...

Munjevit uspeh na startu...

Taj uspeh i ogromno poverenje i ambicija tranzicionog ruskog multimilijardera Romana Abramoviča, vlasnika londonskog kluba, čoveka koji se ne razume previše u fudbalsku igru, dali su mladom Portugalcu odrešene ruke da na svetskoj nogometnoj pijaci kupi "što mu srcu drago". Tako je stvoren tim, koji sa nekim izuzecima, predstavlja skup najboljih pojedinaca iz mnogih zemalja. Počevši od trojice golmana, Čeha, Kudičinija i Hilarija, preko bekova, Terija, Karvalja, Ešlija Kola, Holanđanina Bularuza, Žeremija, Makelelea, Esijena, Balaka, Lamparda, Džoa Kola, Drogbe, Robena, Ševčenka...bez ostatka najboljih igrača u svojim nacionalnim selekcijama. Nikad do sada nije bilo takve ubojne moći ni u jednom Realu iz najboljih dana, sa Puškašem, Di Stefanom, Hentom, Barseloni, ni danas, ni juče, Mančesteru, Ajaksu, Juventusu...

Druga sezona na Ostrvu donela je novu titulu Žozeu Morinju, na isti silovit način, Čelsi se prošetao Premijer ligom.

Ali, medalja obično, ima i drugu stranu. U Ligi šampiona nije ostvaren željeni cilj. U prvoj Morinjovoj sezoni zaustavljeni su od ostrvskog rivala Liverpula, u narednoj od Barselone. Morinjova harizma nije delovala onda kada je bilo najvažnije. Ni u engleskim kupovima nije se stiglo do vrha.

Ti neuspesi, ali više od toga igra koju su promovisali igrači Čelsija, kao da je nagoveštavala sumorne dane za preambicioznog i ne retko arogantnog Portugalca.

I, svedoci smo ovih dana, Žoze Morinjo, kao da postaje žrtva sopstvene prevelike ambicije. Ttim igra sve slabije, prosto postaje sinonim dosadnog i neefikasnog fudbala, što najbolje potvrđuje serija nerešenih rezultata u igri sa timovima sa kojima najveći rival Čelsija, Mančester junajted nema nikakavih problema. I dok u bici za titulu ekipa Aleksa Fergusona briljantnim igrama grabi napred, dok pojedinci, poput mladog 21. godišnjeg Portugalca Kristijana Ronalda, Luisa Sahe i sve boljeg nestašnog dečka Vejna Runija, potpomognuta mudrim Polom Skolsom i iskusnim Rajanom Gigsom na sredini terena, postaju igrači najviše klase, dotle tim velikih Čelsijevih zvezda posrće pred očima čitave Evrope.

Od sjaja, do očaja

Prosto je neverovatno koliko je to fudbal bez mašte, ideje, što je zapanjujuće čak i bez koncepcije. Jedino što danas pokazuju igrači iz elitnog dela Londona je borbenost, besomučno trčanje u svim pravcima, najčešće bez efekta. Gledaocima se servira najpre beskrajno "pimplanje" igrača iz zadnje linije, a potom sledi obično greška u dodavanju napadačima. Čelsiju je danas potrebno bar minut, dva da prenesu loptu na protivničku stranu terena, a ako to ne uspe, lopta se vrati golmanu koji je degažira prema isturenim napadačima, obavezno okruženim dvojicom, trojicom protivnika... Jednostavno, nema igre! Kao da su igrači poput Balaka, Lamparda, izgubili svaku želju za igrom. Dodaju loptu prvom do sebe, bez interesa za dalji tok akcije. U ovom trenutku je to tim koji u proseku načini više od dvadesetak grešaka u predaji lopte u jednom poluvremenu, što je nedopustivo čak i za neku nižerazrednu ekipu u našem prvenstvu!

Sve češće tužno deluju nespretni Ešli Kol, engleski reprezentativac, očigledno preskupo plaćena promašena investicija, koji uglavnom greši, ili vraća loptu unazad, preambiciozni i sebični Esijen, obezglavljeni Rajt Filips, a valjda je u celom Morinjovom galimatijasu od sastava najnesrećniji basnoslovno plaćeni Andrij Ševčenko, kome je poverena uloga koju nikad nije igrao: da se bori u špicu napada sa dvojicom, trojicom beskompromisnih ostrvskih bekova, koji ne priznaju nikakva imena... Jedini koji uspeva koliko – toliko da zadrži visok nivo je Didije Drogba, koji ustvari i "vadi" svoj tim iz kritičnih situacija i skoro sam svojom veštinom, drskošću i fizičkim sposobnostima trese mreže protivničkih golmana. A to je, priznaćete, premalo.

Sve je više pitanja i problema koji se postavljaju pred Portugalca, a verujemo da će mu ih, pre ili kasnije, postaviti i Roman Abramovič...

Otkuda toliko povreda igrača? Za samo godinu dana iz stroja su bivali izbačeni na duži ili kraći period, Drogba, Teri, Roben, Karvaljo, Vejn Bridž, Balak, Džo Kol.

Kako sada stoje stvari Čelsi zaostaje za Mančesterom i pred Morinjom je pretežak zadatak da nadoknadi nemali bodovni zaostatak. Igrama koje njegov tim danas pruža to nikako neće biti u stanju. Nešto će morati da menja, a šta, to je u ovom trenutku očigledno velika enigma za njega, koji, ako je suditi po promeni ponašanja prema svojim kolegama trenerima iz Premijer lige(na bolje), gubi samopouzdanje i postaje sve mekši i manje nadmen.

U svakom slučaju, fudbalski svet, kao i stručnjaci, polako ali sigurno sve češće i sve otvorenije stavljaju pod sumnju harizmu i fudbalsku magiju ovog čoveka.

Da li će put do ponora nad kojim se našao Portugalac biti brži i kraći od puta kojim je prošao da bi stigao do zvezda?

Da li će ovaj čovek ući u fudbalsku istoriju kao mag, ili kao opsenar - pitanje je na koje možda nećemo morati predugo da čekamo... Istorija nas uči da su i najveće vojskovođe neretko bivali žrtve svoje sopstvene precenjene veličine.Može li će tu sudbinu izbeći Žoze Morinjo?