Berlin izvršilac volje NATO

Nemački profesor je strog i ne voli nas, ali je Srbija dobar student i položiće evropski ispit u martovskom roku, slikovito se ovih dana izrazio jagodinski gradonačelnik Dragan Marković Palma.

Da li je, međutim, realna ovakva procena i da li Beograd ima dovoljno vremena da za tri meseca ispravi višedecenijske „krive Drine” i u zaustavnom vremenu dobije status kandidata za članstvo u EU?

I da li je Srbija mogla da pretvori Nemačku u svog saveznika, ili su interesi Beograda i Berlina toliko različiti da su dve zemlje osuđene na neku vrstu trajnog neprijateljstva?

Posle perioda relativno dobrih odnosa Beograda i Bona, koje su početkom sedamdesetih godina prošlog veka uspostavili jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito i nemački kancelar Vili Brant, problemi između Srbije i Nemačke počinju sa raspadom SFRJ.

Tada već ujedinjena Nemačka preuzima ulogu glavnog pokrovitelja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, pokazujući svoju naraslu snagu. Uprkos tradicionalno dobroj ekonomskoj saradnji, u političkim odnosima Srbija i Nemačka počinju da se kreću suprotnim kolosecima.

Peti oktobar doneo je novo otopljavanje, pre svega zaslugom premijera Zorana Đinđića, koji je uspeo srpski vagon ponovo da nakači na evropsku kompoziciju, koju je vukla nemačka lokomotiva.

Ovu politiku, sa manjim ili većim uspehom, nastavljaju srpski lideri. Predsednik Boris Tadić dobija značajna nemačka priznanja i nagrade, ali ne i ono najvažnije – status kandidata za EU. Njega je Beogradu u poslednji čas iz ruku izvukla ista ta Nemačka.

– Oživela su istorijska iskustva, vraćaju neprijatna sećanja na neko prošlo vreme, kada se ovih dana pored bunkera na ibarskoj pruzi, podignutih za vreme Drugog svetskog rata, vide nemački vojnici – napominje istoričar dr Milan Ristović, govoreći o prisustvu nemačkih vojnika u sastavu Kfora na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom i činjenici da je vojni povratak Berlina na međunarodnu scenu počeo upravo sa jugoslovenskom krizom.

Zaista, na barikadama koje su Srbi podigli na severu Kosova, dogodilo se nekoliko ozbiljnih incidenata, u kojima je bilo povređenih na obe strane. Već tada moglo je biti jasno da se Beograd, bez obzira na to ko snosi odgovornost za incidente, veoma brzo udaljava od kandidature. Čak i da nije kancelarka Angela Merkel još letos u Beogradu poručila direktno Tadiću – ukinite „paralelne strukture”!

Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka i ambasador u Nemačkoj do 2009, ocenjuje za „Politiku” da će ovo što se desilo imati uticaja na naše odnose sa Nemačkom i EU u celini.

– Nadam se da će to biti samo prolazna etapa, loša epizoda u našim odnosima i da ćemo mi i nemačka strana vrlo brzo ponovo naći naše zajedničke interese kojih ima dosta. Za Nemačku su veoma važni mir i stabilnost u ovom regionu, gde je Srbija najveća zemlja, ne samo zbog nemačkih vojnika koji su na Kosovu, već i zbog njene ukupne uloge u EU – kaže Pribićević.

Analitičari procenjuju da je prioritet nemačke spoljne politike status stalne članice Saveta bezbednosti UN, sa pravom veta i da, između ostalog, zbog toga Berlin toliko sledi SAD.

Tadašnji kancelar Gerhard Šreder je još 2004. izjavio da „Nemačka ima pravo na stalno članstvo u SB”. Pribićević ne veruje da su Beograd i Berlin trajni neprijatelji, ali, kako kaže, Srbija mora kao mala zemlja, sebi da da primereno mesto u evropskoj politici i ekonomiji.

– Put do srca Angele Merkel vodi preko Vašingtona, ali i obrnuto. Posao oko Kosova i Srbije, Nemačka je uradila u ime NATO-a. To je politika NATO-a i oni žele da završe posao zaokruživanja kosovske nezavisnosti, to je kristalno jasno i Nemačka kao ključna sila u EU sprovodi tu politiku. Kao što je ministar spoljnih poslova Gido Vestervele rekao: „Srbija, ako želi put ka evropskim integracijama, mora da prihvati teritorijalni integritet Kosova”. Time je sve rečeno – ocenjuje Pribićević.

Ipak, Pribićevićev stav da je Nemačka u vezi sa kosovskim problemom zagovornik interesa SAD, ne prihvata Mihael Erke, direktor kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert” u Beogradu, koji je u intervjuu za „Politiku” ovih dana rekao:

– Smatram da je to stanovište pogrešno. Nemačka vlada zalaže se više za interese Evropske unije i želi pre svega da spreči da EU primi u članstvo državu koja ima nerešen status, nerešene granice i odnose sa susedima – tvrdi Erke.

I Pribićević se slaže da zamrznuti konflikti na Balkanu nisu potrebni ni Berlinu ni Vašingtonu:
– Nemci nam stalno nude dve nemačke države, kao model koegzistencije za Kosovo. Druge zemlje slične probleme rešavaju po 20 godina, a mi sad moramo do marta da ih rešimo. Mislim da to nije realno, ali da je neophodno da Srbija nađe put da normalizuje svoje odnose sa Nemačkom i SAD- povodom Kosova, jer mimo toga teško može da ostvari svoje interese.

Do Berlina preko Minhena

Pribićević smatra da bi Srbija morala da posveti posebnu pažnju južnim moćnim pokrajinama, motorima Nemačke, kao što su Baden-Virtenberg i Bavarska. „To je počeo Đinđić dok je bio premijer, a nastavlja Tadić. Recimo, hrvatski put ka EU nije vodio preko Berlina, već najpre preko Minhena. I Bavarska i Baden-Virtenberg tradicionalno su zainteresovane za Srbiju”.