U selo po glasove

Kao što to uvek biva u predizbornim kampanjama, stranke su se za podršku obratile i biračima koji žive na selu. Uočljiva je podela na one koji mnogo obećavaju (SPO, DS, G17 plus) i ostale, koji su, bar za sada, nešto uzdržaniji po tom pitanju (SRS, DSS i SPS). Još od početka višestranačja, seljak je u Srbiji omiljena meta partijskih marketinško-propagandističkih timova, pa se, tako, tokom devedesetih tadašnji režim dugo održavao na vlasti baš uz podršku ruralnog stanovništva. Pojedini stranački lideri, valjda misleći da time svoja obećanja čine uverljivijim, u poslednje vreme sve češće pribegavaju i neočekivanim "izlivima nežnosti", pa u odelima "uskaču" u torove, ne bi li poljubili ovcu (Vuk Drašković) ili pomilovali tele (Boris Tadić), dok neki smatraju da je dovoljno da samo prošetaju štalom s rukama na leđima (Vojislav Koštunica).

Ali, samo slikanjem sa domaćim životinjama političari će teško ubediti poljoprivrednike da glasaju baš za njih, pa se ne ustručavaju da iznesu i konkretna, primamljiva obećanja, koja se, pre svega, odnose na davanje subvencija i povoljnih kredita, isplatu zaostalih poljoprivrednih penzija, poboljšavanje šansi za izvoz na evropsko tržište...

Tako predsednik SPO-a Vuk Drašković najavljuje da će buduća vlada, ako u njoj bude SPO, iz državnog budžeta izdvojiti okruglo milijardu evra za subvencije u poljoprivredi. Pored toga, ova stranka često je naglašavala da je upravo poljoprivreda resor za koji su zainteresovani u budućoj izvršnoj vlasti.

U razgovoru sa meštanima sela Radujevac kraj Negotina, Drašković je nedavno ocenio da će "srpski seljak dobiti mnogo više" iz fondova EU namenjenih poljoprivredi, nego Slovenija kojoj je pripalo 15 milijardi evra, "ako brzo otklonimo prepreke za ulazak u Evropu".

I demokrate se trude da ne zaostanu. Nedavno, u selu Kušiljevo kraj Svilajnca, lider ove stranke Boris Tadić je poručio da su selo i poljoprivreda ogromni potencijal Srbije, ističući važnost modernizacije sela. "Jako je važno da naša poljoprivredna proizvodnja postane stabilna, a da nam poljoprivreda bude napredna", rekao je Tadić.

Konkretniji je bio potpredsednik DS-a Bojan Pajtić (premijer Vojvodine, važne poljoprivredne regije), koji je rekao da je plan te stranke da promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, što bi trebalo da "spreči dalju tajkunizaciju" u oblasti poljoprivrede, i da poveća agrarni budžet za 50 odsto, sa sadašnjih 200, na 300 miliona evra. Pajtić obećava i da će DS uvesti i subvencije od 100 evra po hektaru za sve kulture za sva individualna poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, kao i da će ta stranka za svako registrovano odgojeno grlo stoke davati premije u zavisnosti od kategorije.

Ova stranka je, inače, još u vreme dok izbori nisu bili raspisani, održavala tematske sednice Glavnog odbora stranke u nekim selima i manjim mestima po Srbiji – posvećene poljoprivredi.

U ovom segmentu inicijativu ima i G17 plus. Ipak, to je stranka koja je u protekle tri godine bila zadužena upravo za poljoprivredu. Ako se podsetimo njihovih predizbornih obećanja iz 2003, setićemo se da su najavljivali uvećanje agrarnog budžeta (što je postignuto) i odobravanje povoljnijih kredita za poljoprivrednike (takođe postignuto, ali uz optužbe da su sredstva isplaćivana uglavnom članovima i simpatizerima G17 plus).

Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković veruje da će i u novoj vladi ta stranka voditi to ministarstvo. U tom slučaju, najavljuje, njena stranka će nastaviti "sa svim merama započetim tokom prethodne tri godine", a prioriteti u narednom periodu biće "reforma mera u stočarstvu, podsticaji za investicije, kao i unapređenje porodičnih komercijalnih gazdinstava". G17 plus se zalaže i za osnivanje poljoprivredne komore.

Čini se da, kako kampanja odmiče, priključak u borbi za glasove poljoprivrednika hvata i koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. Tako su juče lideri ove koalicije Vojislav Koštunica i Velimir Ilić posetili jedno poljoprivredno dobro u Dobanovcima.

Koštunica je ocenio da ta firma potvrđuje da se Srbija mora oslanjati na mala i srednja preduzeća i potvrđuje da će prvi i najvažniji cilj Vlade Srbije biti da "nezaposlenost ostavi za sobom, a da zapošljavanje postane osnovni cilj".

Velimir Ilić je pomenuo i mogućnost da Vlada Srbije pomogne ovoj firmi odobravanjem kreditnih linija za nabavku novih grla.

Ova koalicija do sada u kampanji nije previše najavljivala šta konkretno namerava da učini za selo, ali je, kako se procenjivalo, dosta uspeha na lokalnim izborima tokom prethodne godine imala i zbog ulaganja vlade u asfaltiranje seoskih puteva. Inače, u DSS-u smatraju da poljoprivreda treba da ima prioritet u okviru strategije celokupnog ekonomskog razvoja zemlje.

U programu ove stranke navodi se: "Proizvodnja, promet i prerada poljoprivrednih proizvoda moraju se liberalizovati. Poreskom i kreditnom politikom, kao i usmerenim subvencijama, podsticaće se i štititi domaći poljoprivredni proizvođači. Moraju se stvoriti uslovi za revitalizaciju sela kao nosioca poljoprivredne proizvodnje, što znači jačanje poljoprivrednog gazdinstva, bolje uslove za život i rad na selu i zaustavljanje migracije stanovništva iz sela u grad". U DSS-u se zalažu i za obnavljanje agrarne banke "koja bi omogućila koncentraciju kapitala iz poljoprivrede i povoljnim kreditima usmeravala ga u poljoprivrednu proizvodnju" i za "osnivanje nacionalne agencije za povećanje agrarnog izvoza koja će zemlji omogućiti da postane neto izvoznik hrane". A, naročito se, tvrde, zalažu za "afirmaciju i reformu zadružnog pokreta i autentičnog zadrugarstva koje je u tradiciji našeg naroda".

Radikalska vlada, tvrdi SRS u svom programu, "pokrenuće poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju kroz nove investicione cikluse, organizovaće javne radove, čime bismo smanjili ogromnu nezaposlenost... Strateške prirodne resurse i bogatstva moguće je davati u koncesije čime bi se obezbedila njihova revitalizacija, a država zaštitila od ekonomskog kolonijalizma. Srbija mora delimičnim protekcionističkim merama da zaštiti ratarsku i stočarsku proizvodnju, te da povoljne finansijske kredite investira u proizvodnju strateških poljoprivrednih kultura i oporavak stočnog fonda. Srpska država ima obavezu da u najhitnijem roku obezbedi finansijska sredstva za isplatu dugova seljacima, jer samo takvim postupkom država može da vrati poljuljano poverenje građana u njene institucije. Vratićemo dug države penzionerima i isplatiti zaostale poljoprivredne penzije", obećavaju radikali.

Socijalisti u svojim programskim načelima iz 2003. godine obećavaju: "garantovane cene i uspostavljanje dugoročnih pariteta cena između repromaterijala i finalnih proizvoda, jaku i dobro organizovanu agrarnu banku, koja će sa prehrambenom industrijom, poslovnim bankama i agrarnim budžetom kreditirati poljoprivredu, podsticajnu poresku politiku za razvoj stočarstva, proizvodnju mineralnih đubriva, semenskih proizvoda i drugih repromaterijala, tržišno osposobljene robne rezerve, posebne fondove za podsticanje izvoza, carinsku zaštitu saglasno pravilima EU, smanjene poreske obaveze za ulaganja u razvoj proizvodnje na selu, obnovu mehanizacije, uređenje poljoprivrednog zemljišta i sistema za navodnjavanje i sistema protivgradne odbrane". Iako u njihovom programu poljoprivreda zauzima važno mesto, treba podsetiti i na reči predsednika Političkog saveta SPS-a Milomira Minića, u njegovoj letošnjoj internoj analizi: "Seljak nas je napustio". Krajem januara videće se kome je prišao.