Sreća sa skupljačicom perja i njenim prezimenom

Vršac – Šezdesetpetogodišnjeg Đuricu Jovanovića poznaju mnogi Vrščani, ali su retki oni koji ga znaju po krštenom imenu, jer je poznatiji kao Pišta. Vrščani su ga zapazili 1968. godine, kada se venčao („jedino venčanje od desetak brakova“) s Gordanom Jovanović, koja je godinu dana ranije, u filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića, tumačila ulogu Tise. Đurica se, izgovorivši „da“, opredelio za prezime slavne supruge, a svoje prezime, Šajin, pamti i poštuje.

Pišta u Vršcu provodi penzionerske dane i rado se seća vremena kad je bio jedan od najbogatijih građana, a na lokalnoj „crnoj valutnoj berzi“ – glavni za „formiranje kursne liste“, koju je suvereno sastavljao u kafani „Šaran“, na pijaci, pred kojom su se, svakodnevno, zaustavljali svi automobili i autobusi puni „turista“ iz cele Jugoslavije, na putu za Rumuniju.

Pišta je „radio“ i s ručnim satovima, koji su dobro išli na rumunskom crnom tržištu.

– Zbog ovih plastičnih satova poznatih po imenu „borboni“, koje smo „uvozili“ s bečkog Meksiko placa, i nisu radili duže od dva-tri dana, Rumuni su skraćivali rukave na košuljama i sakoima, kako bi se hvalili na temišvarskoj štrafti – kaže Pišta. – Mi smo komšijama uvaljivali te „čuke“ i baterije za njih, a oni nama cigarete punjene – trinom. Dupla prevara, a niko da se naljuti.

Pišta je uvek vozio dobre automobile, a sada ga motorče dobro služi.

– Voleo sam od poznatih da kupujem razrađene automobile, cena mi nije bila bitna, jer je novaca bilo ko pleve. Ne krijem, ako moj „poslovni partner“ ne primeti, insistirao bih na tablici množenja, u kojoj su 3 h 7= 28. Pored ostalog, vozio sam „mercedes“ koji sam kupio od Lepe Brene, pa, „ford“ kabriolet koji mi je Suzana Mančić prodala... Predsednik savezne vlade, Milan Panić, mi je, posredstvom svog šofera, devedesetih godina, prodao „kadilaka“.

Gordana i Pišta Jovanović 1968. godine

Jednom prilikom, vršačka policija je zaplenila Pišti dva i po kilograma zlatnine, u kojoj je bio i podeblji lančić od plemenitog metala. Pišta je bio optužen za nelegalnu trgovinu, pa je proces trajao duže od dve godine. Troškovi su rasli, ali je Pišta, konačno, dobio spor s državom, koja mu je vratila zlato.

– Tri dana sam s vraćenim zlatnim lancem šetao po gradu, najčešće ispred zgrade milicije. Čuo je za sve to tadašnji predsednik opštine. Odmah sam mu rekao da pređe na stvar, jer ja se ne zakopčavam na leđa. Čestitao mi je na isteranoj pravdi, a potom predložio da državi oprostim ogromnu kamatu koja je tekla na poveći iznos sudskih troškova – nastavlja Đurica Pišta Jovanović.

Uoči izbora, pozivali su Pištu na stranačke skupove i prijeme i rado se s njim slikali za televiziju i novine. Njemu je to laskalo, ali kaže da im nije mnogo glasova svojih sunarodnika obećavao.

Pišta kaže da je u životu mnoge poslove radio, ali nikada nije bio romski knez. Poslednji je bio iz njegove familije Konstantin Šajin – Holc, iz Srednjeg reda br 12, u naselju Balata. Svi su ga slušali, a on je temeljno kontrolisao svoje sunarodnike. Odluka „prvog Roma“ nije podnosila prigovore.

– Posle lepog života s Gordanom i minulih maraka, šilinga i lira, ostalo mi je samo bogato životno iskustvo. Gledam nešto moje Rome i velim da im je teško, ali se vremena menjaju. Ima mnogo sirotinje, ali je sve više i školovanih, a to mom narodu obećava bolji život – kaže Đurica Jovanović, koji osim „maternjih jezika“: romskog, srpskog i rumunskog, govori i italijanski, nemački i poljski jezik.