Zvezda menja krv – za početak timu

Počela je s trojicom svojih juniora, nastavila s povratnikom M. Perovićem, prekjuče završila posao s mladim reprezentativcem Mladenovićem, a danas će joj pristupiti još jedan veliki talenat – Milivojević

Dok se „zvezdobrižnici” iščuđavaju zašto na nedavnoj sednici Upravnog odbora nije vraćen Džajić, iako je to veći bila „gotova stvar”, i nagađaju s kim bi na čelu kluba bio zadovoljan generalni sponzor „Gaspromnjeft”, sadašnje rukovodstvo Crvene zvezde menja krv anemičnom timu. Odlukom da vanredni izbori budu po završetku sezone (26-28. maj) dalo je sebi vreme da popravi šta se popraviti može, pa je prionulo da dovodi pojačanja.

„Crveno-beli” su ove jeseni pretili praznom puškom. Razume se, mogli su nešto i da ulove (recimo da je Evandro dao gol Partizanu iz penala), ali je bilo i utakmica na kojima su imali ćorke, a ipak su dobro prošli (najdrastičniji primer je pobeda iz jedanaesterca u poslednjem minutu protiv Banata u Kupu Srbije).

Možda prvi put od kada postoji Crvena zvezda nije imala pucača od koga bi protivnici strepeli, ni nekog koji bi s loptom jurio pravo na gol, ni vidru koja bi se hitro i kretala i razmišljala.

Sada te propuste pokušava da nadoknadi. Trojicu svojih juniora (Krneta, Đuričković i Ožegović), koji igraju na različitim mestima, prekomandovala je u prvi tim. Vratila je Marka Perovića, prodornog i s jakim udarcem. Dovela je iz čačanskog Borca levog beka Filipa Mladenovića, čijim će putem danas da pođe njegov saigrač iz mlade reprezentacije, do sada član Rada, Luka Milivojević, vrlo darovit vezni igrač.

Time nije stavljena tačka na pojačanja. Ruku na srce, ma koga da dovede teško je poverovati da će istopiti Partizanovu prednost od 10 bodova.

Tako nešto, verovatno, niko od nje više ne očekuje. I to bi moglo da bude povoljno za njen tim.

Crvena zvezda je već izgubila prvenstvo, pa je sada ogroman pritisak na Partizanu. U prolećnom delu samo on može da izgubi, jer ga svi već vide kao šampiona.

Zato je prirodno da „crveno-beli” za svoju istinsku priliku smatraju Kup. Voljom žreba tu će im, u dve polufinalne utakmice, suparnik opet biti njihov najljući rival.

Ako bi se Zvezda domogla tog trofeja to bi ne samo bio adut sadašnjeg rukovodstva za izbore, nego bi svim „zvezdašima” vratilo veru u sopstvene mogućnosti. To je naročito važno za same igrače, jer zbog neuspeha u „večitim derbijima” poslednjih godina (12 utakmica bez istinske radosti, pošto i ona jedna pobeda proletos u Kupu nije bila dovoljna da se Partizan izbaci) u te okršaju ulaze kao da su im noge od olova.

Budu li kao do sada – bilo sami, bilo tuđom voljom – preopterećeni time da moraju da budu bolji od „crno-belih” ponovo će to biti na njihovu štetu. Ali, pitanje je da li neko u Zvezdi ili oko nje može da im kaže da je važno samo da misle na igru, a ne i na rezultat.

I tako se opet dolazi do onoga što je Crvenoj zvezdi potrebno kao vazduh, a to je – stprljenje. Ono se ispoljava već i time što se čuju prozivanja zašto pre nekoliko dana nije pala Zvezdina vlada ili bar njen predsednik.

Ovo Zvezdino rukovodstvo ima zbog čega da polaže račune. Ima i šta može sebi da pripiše u uspeh. Prirodno je i da, ako se odluči da se povuče, želi da to bude u povoljnijim okolnostima po njega samog.

Da je u petak diglo ruke od svega pitanje je ima li spremnih snaga da odmah preuzmu klub i da se istog trenutka bace na posao. Da ne govorimo o mogućim trzavicama, jer bi za nekog nova vlast bila takoreći prevratnička.

Izbori pružaju mogućnost da se ljudski i ode i dođe. Po klupskom Statutu od njihovog raspisivanja mora da proteknu najmanje tri meseca, a sigurno nije preporučljivo da se predizborna kampanja vodi u jeku sezone.