O ravnim tabanima i još po nečem

Druga tačka dnevnog reda 71. sutrašnje sednice Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije biće „Nastava fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi”, a od zaključka koji bude donet umnogome će, jednostavno rečeno, zavisiti zdravlje nacije.

Naime, početkom prošle školske godine, Ministarstvo prosvete je obavestilo škole da se predmetna nastava fizičkog vaspitanja za niže razrede neće finansirati iz budžetskih sredstava, već da će se ova nastava izvoditi kao razredna, a lokalnim samoupravama se daje mogućnost da zadrže ovaj vid organizovanja fizičkog vaspitanja ukoliko obezbede potrebna finansijska sredstva...

Direktori osnovnih škola – slagali se s njom ili ne – postupili su po „naređenju” i iz nastave isključili sve nastavnike fizičkog vaspitanja (takođe i likovne i muzičke kulture), jer je prioritet dat nastavnicima razredne nastave i popunjavanju njihovog fonda časova.

Ideja Ministarstva prosvete da se lokalnim samoupravama da mogućnost da i dalje organizuju nastavu fizičkog vaspitanja, koju bi vodili nastavnici fizičkog vaspitanja i da, naravno, same obezbede novac za nju, u aktuelnoj finansijskoj situaciji delovala je pomalo cinično. Od toga, sve donedavno, nije bilo ništa, a onda je stigla dobra vest iz Beograda. Grad Beograd je odlučio da finansira nastavu fizičkog vaspitanja za učenike od prvog do četvrtog razreda u 30 osnovnih škola. Zaposliće i plaćaće 30 nastavnika fizičkog vaspitanja...

Međutim, to je kap u moru. U Beogradu ima 164, a u Srbiji oko 1.100 redovnih osnovnih škola (ne računajući specijalizovane i privatne), koje se nalaze na budžetu Ministarstva...

Tako će, ako Ministarstvo prosvete ne promeni svoj stav, dakako na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, časove fizičkog vaspitanja i dalje realizovati učitelji, koji su nedovoljno stručni za stručnu-metodičku realizaciju propisanog nastavnog sadržaja, čime se deci u najosetljivijem uzrastu uskraćuje kvalitetna fizička i sportska aktivnost, direktno ugrožava njihov pravilan rast i pravovremeni razvoj psihomotoričkih sposobnosti.

Na to, još od donošenja odluke Ministarstva prosvete, upozoravaju nastavnici i saradnici Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i Društvo pedagoga fizičke kulture.

Ako za njihov apel članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, istaknuti profesori, naučni radnici i akademici, ne budu imali sluha Ministarstvo prosvete, prinuđeno da se rukovodi štednjom, sigurno neće. Zbog toga će doći do ozbiljnog odstupanja od Nacionalne strategije razvoja sporta u Srbiji, koja s pravom u prvi plan stavlja potrebu da se kod dece neguje i razvija redovno bavljenje sportom i fizičkim vežbanjem. Takođe, značajno će se odstupiti od Odluke o ulozi sporta u obrazovanju Evropskog parlamenta u kojoj je istaknuto da je fizičko vaspitanje jedini školski predmet, u okviru kojeg se deca pripremaju za zdrav život” jer je ono usmereno na njihov celokupni fizički i mentalni razvoj i da se zato smatra jednim od najvažnijih oruđa u socijalnoj integraciji.

A o gojaznosti, krivim kičmama i ravnim tabanima da i ne govorimo...