Kod Miloševića „na barikadama"

Stara Božurna kod Prokuplja – Ja sam Slobodan Milošević. Bez šale, tako se zovem od rođenja. A ovo je moj mlađi brat Jovan. Samo nam je kuća sa dva posebna ulaza, a sve je zajedničko: brašno, rakija, vino... Ovo je druga svinja koju koljemo ove jeseni, a uskoro ćemo i treću, svaka oko 300 kilograma. Tako svake godine. Za jelo ne oskudevamo. Sve imamo, samo pare nemamo.

Ovako nas dočekuje jedan od meštana Stare Božurne. U dvorištu mu je velika zidanica, pa u nizu staje, šupa, salaš, ambar, nastrešnice...

Stara Božurna je staro naselje na brežuljcima odakle počinje da se spušta ka jugu plodni Dobrič. Iako nedaleko od Prokuplja, ovo selo kao da su svi zaboravili. Obišli ga daleko i magistralni put i železnička pruga. Od centra grada tek je šest kilometara, ali je put sav u rupama. Nisu bolji ni oni koji vode kroz naselje. Vladan Milošević pokazuje: jedne su sami nasipali, a druge oni iz opštine Žitorađa. Vlast kao vlast: na pola puta ostavili gomile tucanika, pa se dalje od kuće Miloševića ne može.           „I kod nas su barikade, kao na Kosmetu“, kaže Slobodan. Sin mu je Miljan bio tamo kao vojnik 1999. godine i od posledica umro u 33. godini. Snaha Vanja sad neguje kćerkicu Aleksandru. „I ja sam ti bio na ratištu. Nas se sete, eto, kad treba da se gine. Ostao sam bez posla sa 37 godina službe, a bio sam u Zadruzi glavni majstor za poljoprivredne mašine“ – dodaje.

Jovan veli da sa bratom deli ne samo imovinu, nego i sudbinu. I on je prošao ratove, ostao bez posla, tuguje: nedavno je ostao bez supruge. Teši se što od dva sina ima po dvoje unučadi. Miša, njihov brat od strica, takođe je ostao bez posla, a bio je šef proizvodnje u Zadruzi. On priča da je porodica Milošević jedna od najvećih u selu. Imali su dve kuće. U jednoj je bila škola za nekoliko sela okolo. Bilo je više od stotinu đaka, sada ih je samo 12 u četiri razreda.

Zadruga je otkupljivala i preko 500 vagona grožđa, na svinjskoj farmi gajila je 5.000 tovljenika, 50 krava muzara, više desetina bikova... Još čuvaju sliku bika koji je merio rekordnih 1.001 kilogram. Ali, zadrugu ne čuvaju. Propala je, pa je kupio jedan pekar!

– Država daje podsticaj 14.000 dinara po hektaru, a imanja zapuštena. Tajkuni kupuju zemlju i uzimaju velike pare. Da vlast daje pare seljacima za ono što proizvedu, bilo bi dobro i za nju i za njih – kaže Miša Milošević.

Pođosmo do kuće Dragiše Ivanovića, jednog od retkih koji su se vratili vinogradu. Lepo je vreme pa koristi da još ponešto uradi. U dvorištu stara kuća, pa nova velika, niz staja i – bazen! Ovde, gde se jedva sastavlja kraj s krajem, eto, ima čovek i taj luksuz.

– Naš deda Vladimir, koga su zvali Vlada bakalin, bio je poznati trgovac. Ja sam stekao penziju u farmi svinja u Žitorađi. Zarađivalo se i živelo dobro. Sad je tamo u klanici tehnolog moj sin Nenad. On i snaha Slavica imaju tri ćerke i sina. Njima sam prepustio domaćinstvo, a ja i žena Davina pomažemo koliko možemo – priča Dragiša.

On veli da na celom jugu Srbije nije bilo boljeg grožđa od onog iz Babinog Potoka, Podine i Stare Božurne. Sada je gotovo sve zaraslo u korov. On je odlučio da obnovi deo. Gaji vinovu lozu na oko hektar i po i proizvodi kvalitetno crno vino od autohtone sorte „prokupac“. Otkupa, kaže, nema. Prodaju na malo, po pet, deset litara, za slave, svadbe i druga veselja.

– Od 120 kuća, više od 40 je zatvoreno. Odlaze ljudi, jer ovde mogu dobro da žive samo porodice gde je bar jedan zaposlen ili ima penziju. A takvih je malo. I u gradu nema posla, pa mladi počinju da se okreću poljoprivredi. Ove godine je skoro sve zasejano. Jedino je teško da se oženimo. Ima nas oko 50 neženja. Naše devojke odlaze, a druge neće da dođu, jer treba da se radi od jutra do mraka – kazuje Vladan Milošević, mladi poljoprivredni stručnjak bez posla.

Stara Božurna nema ni seoski vodovod, ni kanalizaciju. Ulične svetiljke jesu postavljene, ali nikad nisu zasijale. Česma i Spomen-park u centru sela – zapušteni. Samo jedan autobus ovuda ide ujutru u pet ka Nišu i drugi u sedam ka Prokuplju. Na jednom zidu piše: „Kuća na prodaju“.

Vladan Milošević se nada da će mladi, ipak, sve to da dovedu u red. Samo da im bar malo vlast pomogne. Onda će i devojke valjda da se odlučuju na udaju ovde.