Bolnice same plaćaju dodatno angažovane lekare

Zdravstvene ustanove u Srbiji godišnje gube četiri-pet milijardi dinara jer zapošljavaju lekare i medicinsko osoblje mimo ugovora sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, rekao je nedavno ministar zdravlja Zoran Stanković. Međutim, nadležni u zdravstvenim ustanovama tvrde da zapošljavaju radnike samo kada moraju i da sami finansiraju njihove plate.

U Kliničkom centru Srbije u ovom času mimo ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje zaposleno je 516 radnika različitih profila – od lekara specijalista, kliničkih lekara, medicinskih sestara – do servirki i administrativnog osoblja. Kako za „Politiku” kaže Drago Jovanović, pi-ar ove ustanove, KCS ove radnike finansira iz sopstvenih sredstava, a zato što za njihovim angažovanjem ima potrebe.

Gotovo da nema bolnice ili kliničkog centra u Srbiji, gde menadžment zdravstvene ustanove nije zaključio ugovore o radu na neodređeno vreme sa određenim kadrovima koji im nedostaju, a koje onda plaćaju sami. Zavisno od veličine zdravstvene ustanove, negde je broj tako zaposlenih mali – desetak, dvadesetak radnika, ali negde ih ima i više stotina.

Tako, na primer, u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” u ovom času imaju 11 zaposlenih, koje moraju da plaćaju sami.

–Zaposlili smo jednog portira i jednog lekara na specijalizaciji iz mikrobiologije, jer nam je jako važno da klinika ima stručnjaka za virusologiju, bez koje su dijagnoze karcinoma grlića materice nemoguće. Jedna tako zaposlena osoba nam radi u kadrovskoj službi, a ostalo su spremačice, za kojima ima potrebe, jer su česta bolovanja i odsustva. Sve ih plaćamo iz sredstava koje smo zaradili u dopunskom radu, kaže za „Politiku”, profesor Dušan Stanojević, direktor GAK „Narodni front”.

Direktor Zdravstvenog centra u Kraljevu, dr Dragan Arsić, kaže kako oni imaju mali deo zaposlenih radnika mimo ugovora, ali da druge ustanove u Srbiji imaju daleko veći broj i da je to opšte poznati problem. On procenjuje da je oko 13.000 tako zaposlenih osoba na nivou cele Srbije.

– Mi imamo 15 zaposlenih mimo ugovora sa RFZO. Polovinu čine lekari, a drugi deo su medicinske sestre. Nažalost broj ugovorenih radnika koji definiše i plaća Republički fond zdravstvenog osiguranja nije u mnogim ustanovama dovoljan da bi se pružila odgovarajuća zdravstvena zaštita. Da bismo mogli da pružimo odgovornu zdravstvenu zaštitu, naročito kada neko ode na duže bolovanje, prinuđeni smo da zaposlimo dodatne radnike. Ove zaposlene plaćamo od novca koji zaradimo izdavanjem uverenja o sposobnosti ili od naplate sistematskih pregleda, koje obavimo u prekovremenom radu – navodi dr Arsić, koji kaže da se direktori služe mađioničarskim trikovima da obezbede prema obimu posla i normativima dovoljan broj zaposlenih, jer od Fonda dobijaju ugovor po sistemu „uzmi ili ostavi i da pravog pregovaranja i nema”.

U Kliničkom centru u Nišu, po rečima direktora ove ustanove, profesora dr Borisava Kamenova, mimo ugovora sa RFZO je zaposleno oko 190 radnika, najvećim delom medicinskih sestara i servirki.

– Za njihovim radom postoji realna potreba, na nekim odeljenjima nije moguće organizovati posao bez ovih radnika. U svakoj ustanovi imate takve zaposlene. Gde god je moguće ove zaposlene pokušavamo da prevedemo u stalni radni odnos, ali to možemo tek kada neko ode u penziju i to kada je reč o medicinskim sestrama, jer nam Fond priznaje da njih nema dovoljno – kaže profesor Kamenov.

U Kliničkom centru Vojvodine, prema podacima koje smo dobili od Jelene Jurišin, pi-ara ove ustanove, oko 80 zaposlenih plaćaju iz svojih sredstava. Deo čine lekari, zaposleni zbog uvođenja novih procedura u centru za radiologiju, hirurgiju, i anesteziju, a deo čine nemedicinski radnici zbog generalne uredbe – protokola Ministarstva zdravlja, da se ukidaju radna mesta nemedicinskih radnika kada odu u penziju. Najveći deo čine nemedicinski radnici na održavanju novih objekata – porodilišta, koje se prostire na 4.500 kvadratnih metara i Urgentnog centra koji zauzima čak 9.000 kvadratnih metara, a za koje RFZO nije odobrio kadar, saopštili su iz KC Vojvodine.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

RFZO uplaćuje plate za oko 104.000 lekara

– Menadžment svake zdravstvene ustanove plaća radnike koje angažuje i oni nisu dužni da fondu prijavljuju tako zaposlene radnike – kažu u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja. RFZO, kako je objasnio i direktor ove ustanove profesor dr Aleksandar Vuksanović, plaća zdravstvenim ustanovama samo za zaposlene čiji je rad ugovoren, a na osnovu kadrovskog plana Ministarstva zdravlja. Inače, da podsetimo, RFZO obezbeđuje sredstva za plate oko 104.000 lekara koji su zaposleni u bolnicama, domovima zdravlja i kliničkim centrima.

-----------------------------------------------------------

Stanković: Nije problem od juče

– Zapošljavanje zdravstvenih radnika mimo plana Ministarstva zdravstva i ugovora sa RFZO nije problem nastao juče. Zato se u Ministarstvu zdravlja trudimo da pomirimo potrebe za zdravstvenim kadrom koji imaju zdravstvene ustanove i ograničena sredstva RFZO. Moramo naći način da ove dve stvari izbalansiramo, a zdravstvene ustanove sada imaju mogućnost da iz svojih sredstava finansiraju zapošljavanje mimo ugovora – objasnio je za „Politiku”, ministar zdravlja dr Zoran Stanković.

O. P.