Dvorci bez gospodara

NOVI SAD – Uz fruškogorske manastire, velelepni dvorci bivših veleposednika, porodica Dunđerski, Stratimirović, Špicer, Kovač, Ingus, Marcibanji – Karačonji, mogli bi biti mamac za turiste koji dolaze u Vojvodinu. Istaknuto je to lane na mnogim skupovima turističkih poslenika u pokrajini, ali se od retorike dalje nije odmaklo. Turisti u Vojvodinu dolaze i prolaze, a na prste se mogu nabrojati oni koji svrate da obiđu neki od čuvenih letnjikovaca vojvođanske vlastele u 19. i 20. veku.

Pokrajinski Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je pre dve godine zapaženu kulturno-istorijsku studiju dvoraca Vojvodine. Autor projekta akademik Vojislav D. Dević obišao je sve bivše letnjikovce vojvođanskih veleposednika i plemića, sagrađene uglavnom u poslednja dva veka. Zatečeno stanje ovih arhetipskih objekata, građenih različitim stilovima – od baroka do secesije, nije nikoga ostavilo ravnodušnim. U međuvremenu, zbog evidentnog propadanja i nebrige, njihov položaj se još više pogoršao.

– Većina od preko 40 dvoraca u Vojvodini, usled nedomaćinskog gazdovanja i neodgovarajućeg održavanja, u očajnom je stanju – kaže Nataša Pavlović, stručni saradnik u Turističkom savezu Vojvodine.

– Ogromno graditeljsko nasleđe propada naočigled svih nas. Malo šta se, nažalost, preduzima da se dvorci koji imaju ne samo istorijsku, već i graditeljsku vrednost, adekvatno zaštite i sačuvaju.

Retki su zaista dvorci koji bi, onako kako sada izgledaju, mogli da posluže za turističku promociju. Izuzetak je samo dvorac Fantast kod Bečeja. Ovo velelepno zdanje čuvenog veleposednika Bogdana Dunđerskog, izgrađeno početkom 20. veka, jedan je od najbolje očuvanih objekata ove vrste u Vojvodini. Dvorac je preuređen u hotel koji je ime dobio po čuvenom konju Fantastu, najboljem izdanku ergele Dunđerski, koja je sa 1.400 konja tada bila najveća u Kraljevini Jugoslaviji. Uz hotel se nalaze malo jezero, mini-hipodrom, sportski tereni, staze za šetnju...

Kako dvorac iz polovine 19. veka može biti od velike koristi može se videti u Kulpinu. Bivši letnjikovac plemićke porodice Stratimirović, pa zatim Dunđerski, pretvoren je u jedinstven Poljoprivredni muzej. Dvorac se dobro održava, a u njemu se često priređuju izložbe, pesničke večeri, predstave putujućih pozorišnih grupa... Ove godine (2007), u septembru, u njemu će se održati Svetski kongres poljoprivrednih muzeja.

Nekadašnji letnjikovac plemićke porodice Marcibanji de Puho, kasnije u posedu veleposednika Lajoša Karačonjija, na Dunavu, u Sremskoj Kamenici, takođe se nalazi u dobrom stanju. Dvorac je sada u posedu JP "Vojvodinavode", a u njemu je smešten kompletan dokumentacioni centar o vodama.

Mnogi dvorci rasuti širom Vojvodine, nažalost, imaju tužnu sudbinu. Stari dvorac Šlos u Golubincima, u kome je jedno vreme boravio i vožd Karađorđe Petrović, prepušten je na milost i nemilost vremenu. Razvaljen, golih zidova, bez prozora i vrata, deluje zaista tužno i ružno. Dvorac porodice Ingus u Hajdukovu dat je u zakup jednom privatnom preduzeću, a u Riđici nekadašnji letnjikovac grofa Imra Kovača pretvoren je u seosku mesnu kancelariju. U pojedinim dvorcima (Futog, Rastina, Temerin) nalaze se osnovne i srednje škole, a u neki (Bočar, Stari  Lec) služe kao bolnice za smeštaj duševno obolelih lica.

Tužna sudbina zadesila je i dvorac nekadašnjih vlasnika Cementare, porodice Špicer kod Beočina. Ova neobična građevina koja, kako kažu stručnjaci, "u arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine reprezentuje jedinstven primer eklektične arhitekture", zarasla je u korov i o njoj niko ne brine. Pored toga, mnoge dvorce, zemljoradničke zadruge i kombinati koriste za kancelarije, a u nekad rezidencijalnom objektu porodice Karačonji u Novom Miloševu smestila se hemijska industrija "Hinom"!

U pokrajinskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da oni nisu ovlašćeni da vode brigu o vlasničkom statusu dvoraca, niti imaju sredstva za njihovo održavanje.

– Sve dok ne budu rešeni imovinsko pravni odnosi bivših vlasnika, odnosno njihovih potomaka i sadašnjih korisnika dvorci će biti u stanju ovakvom kakvom jesu. Za njihovu revitalizaciju i turističku promociju potrebna su velika sredstva, ali u državnim fondovima za njih nema para, jer se ne zna čiji su i ko će im sutra biti gospodar – kaže Dušan Vidak, pomoćnik direktora Turističke organizacije Vojvodine.

Zaista bi bila velika šteta da se dvorci, kao građevinsko i istorijsko nasleđe kojim se retko koja država u Evropi može pohvaliti, do kraja prepuste zubu vremena. Promena statusa i namene bivših letnjikovaca sigurno bi doprinela da se očuvaju kao kulturno dobro i budu, kako reče akademik Dević, naš istorijski izlog pred turistima koji dolaze u Vojvodinu.