Kinez u Parizu

Pre neki dan uđoh u kafe-braseri ,,Diplomat” u šesnaestom pariskom kvartu ambasada. Vidim, gazda Francuz nije više tu. ,,Diplomat” je dobio novog gazdu – Kineza. Jeste da ,,nabada” na ,,francuskom”, ali se zato njegova deca odlično služe jezikom ,,Golua”(francuska reč kojom sebe nazivaju Francuzi – Gaulois). Poznajem dobro kelnere u ovoj kafani. Novi gazda, Kinez, nije ih otpustio. Tu su, još uvek. Nije to samo specijalitet elitnog šesnaestog pariskog kvarta. Ista situacija vlada u celom ,,gradu svetlosti”. Osim Kineza, u poslednje vreme svedoci smo prave najezde Japanaca i Korejaca koji pazare francuske kafane i restorane pretvarajući ih u ,,suši” i azijske specijalitete.

Od Evropljana, u Pariz je poslednjih godina pristigla prava armija Poljaka. Automobili i kombi-automobili s poljskim registarskim tablicama postali su sastavni deo pariskog miljea. Poljaci su u Parizu definitivno izborili ,,mesto pod suncem”. I cenjeni su kao zanatlije. Diskretni su. Tihi. Obavljaju posao kvalitetno, bez halabuke. Uz to, upola su jeftiniji od Francuza. Ruše zidove u stanovima i prepravljaju ih po želji vlasnika. Rade kao moleri, kućepazitelji, vodoinstalateri, bravari, električari... Rade ,,na crno”, budući da u zemljama ,,evrozone”, ne mogu legalno da posluju kao ostali, i to sedam godina posle prijema države u EU. Dakako, ovo ne važi i za funkcionere novoprimljenih zemalja zaposlene u brojnim telima Evropske unije. Osim što su izvanredno plaćeni, uživaju i razne privilegije.

Kad jednog dana Srbija uđe u Evropsku uniju šta će prodavati na tržištu ove velike zajednice? Srbija je pretežno agrarna zemlja. A evropskih zemalja sa jakom poljoprivredom (u tome prednjače Francuzi) ima na pretek. Isto važi i za Hrvatsku, premda je ona već ,,s dve noge” u EU. Industrija joj je, zasad, na klimavim nogama. Kao važan adut Hrvatskoj ostaje atraktivna morska obala. Mada je tu konkurencija nemilosrdna. Od Portugalije do Grčke. I to, samo što se tiče Mediterana... Računa se i da Hrvatska trenutno ima spoljni dug u iznosu oko pedeset milijardi evra. No, finansijska situacija u Srbiji nije ništa bolja – ,,vrti se” oko istog broja.

U Evropskoj uniji verovatno će postojati mogućnost rada za intelektualce pristigle sa Balkana. Lekari sa evropskog istoka u Francuskoj, međutim, teško dobijaju posao. Uglavnom, moraju polagati dodatne ispite. Ali i tu kao i u mnogim drugim oblastima življenja u ovoj zemlji vlada hipokrizija. Dešava se naime da i bez dodatnih ispita oni mogu po bolnicama da rade noću – ali ne i danju. Mnogi sa Balkana kao ozeblo sunce čekaju da se zemlje bivše Jugoslavije dokopaju EU smatrajući da će tako brže i lakše doći do dobro plaćenog posla. Međutim, samo je Francuza na biroima za zapošljavanje više od tri miliona. A situacija u tom pogledu nije mnogo bolja ni u drugom delu evropske lokomotive – Nemačkoj.

Novinar, Pariz