Između sponzora i svojih ljudi

Verovatno niko od nas nije kriv što robujemo predubeđenjima. To su neki zakoni koji vladaju ljudskim umom i koji ne mogu da se promene našom voljom. Na primer, pamtimo onako kako želimo da zapamtimo. Recimo, cela Zvezdina prošlost je slavna, a sadašnjost crna da crnja ne može biti.

Nije sporno da Crvena zvezda nije na onoj visini na kojoj je bila. Istina, i ranije je bilo hoda po mukama (recimo, posle poraza od Partizana, 11. novembra 1984, našla se na poslednjem mestu na tabeli), ali kako god da se okliznula kako-tako se dočekivala na noge.

Od Ksamaksa, 1995.

Ona se popela mnogo više od bilo kog našeg kluba, pa kad je počela stvarno da pada to nije moglo odmah da se primeti. Sada se želi Zvezda u Evropi, ali teško da iko to stvarno i očekuje. Za neki tamo Ren se letos znalo da je prejak i, ma koliko poraz bio bolan, preživelo se, jer „nije to ona nekadašnja Zvezda – od nje je ostalo samo ime”.

Ali, Crvena zvezda odavno nije na nekadašnjem nivou. Na primer, po povratku u međunarodna takmičenja, 1995, već u avgustu je ispala od nekog Ksamaksa.

Takva sudbina je, uz neke izuzetke (2005. zbog gola primljenog u poslednjem minutu u Strazburu nije prezimila u Evropi), prati do danas.

Ne samo što je skalp bivšeg evropskog prvaka postao najveći trofej za mnoge klubove iz inostranstva (na primer, Arsenal iz Kijeva ju je eliminisao već u leto 2001), nego čak i za domaće (u finalu Kupa SCG 2005. pobedio ju je, i to s igračem manje, Železnik, koji se odmah potom ugasio).

Tada su ti neuspesi drugačije doživljavani – eto, desi se. Poslednjih godina su oni dokaz da u klubu ništa ne valja.

Da nije kako je nekada davno bilo – stvarno nije. Ali, ko je kriv za to? Sva rukovodstva u poslednjih 15 godina.

Dobar deo može da im se otpiše na okolnosti na koje nikako nije moglo da se utiče. Pre svega, raspao se sistem u kome je Crvena zvezda dostigla zenit. Bila je tako dobro sagrađena da se činilo da joj nijedan zemljotres ne može ništa, čak i ako je malo protrese.

Međutim, njeni bedemi nisu ojačavani i iz godine u godine počeli su da popuštaju. Na svoju nesreću, Crvena zvezda je bila tako moćan magnet da nikome nije bilo ni na kraj pameti da će neko nju moći da odvuče i to naniže.

Sada se plaćaju računi. I to s kamatom. Crvena zvezda je zapala u dugove i to je njen najteži protivnik. Što je još gore, sada vlada mišljenje da koliko para toliko i muzike.

Ali, Zvezda nije postala velika zato što je imala pare da se nadmeće s Realom, Barselonom, Juventusom, Milanom, Liverpulom, Mančesterom, Marsejem... Ona je prodavala asove i ponovo ih stvarala, klupska politika je imala kontinuitet, navijači su joj bili oslonac, a ne pritisak... I ništa nije moralo odmah, ali nije se odstupalo od visokih ciljeva.

Sada se traže brzi uspesi, a ako ih nema onda – brze promene. I Crvena zvezda brzo troši svoje ljude: predsednike, trenere, igrače, prijatelje kluba...

Njegovo veličanstvo sponzor je važniji od svih njenih bivših fudbalera, trenera i funkcionera. A Zvezdin teret je toliki da joj je potrebno mnogo ljudi da bi ga podigla i nosila.

Novac jeste bitan, ali nije i svemoćan. Ima mnogo klubova s velikim budžetom, pa ipak nisu šampioni.

Navijači-glasači

Sadašnje Zvezdino rukovodstvo je raširilo bazu do neslućenih granica. Na predstojećim izborima (26-28. maj iduće godine) odlučivaće svi koji su platili članarinu (oko 20.000 ljudi).

U vreme vladavine demokratije to je zamisao pred kojom bi se trebalo pokloniti. Međutim, navijači će glasati po srcu – onaj ko je nekada bio njihov ljubimac kao fudbaler vrlo lako može da stekne njihove poverenje i da bude na čelu kluba. Onaj kome je reč jača strana od dela lakše će da ubedi birače da glasaju za njega, nego onaj ko nije tako blagoglagoljiv, ali bi, ipak, mogao mnogo da uradi..

Navijači-glasači biće gromobran novoizabranom rukovodstvu, jer će ono uvek moći da kaže da ih je narod izabrao. Ako krene dobro – biće tapšanja po ramenu sa svih strana, ali šta ako opet izostanu obećani rezultati?

U svakom slučaju, izbori po novom klupskom Statutu biće neizvesna proba. Jesu po ugledu na Real i Barselonu, ali niko ne može da jemči da će presađivanje doneti iste plodove i u drugačijem podneblju.